Održan tematski skup o izazovima i prednostima veštačke inteligencije u medijima

Održan je stručni skup „Veštačka inteligencija – revolucija ili evolucija“ u organizaciji Radio Televizije Kruševac, a u sali Samostalnog sindikata. Na njemu su se okupili predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kao i stručnjaci iz oblasti IT sektora, medija i pravne nauke kako bi razmenili iskustva i informacije o praktičnoj primeni veštačke inteligencije u medijima

Cilj skupa bio je da se istraži kako veštačka inteligencija menja medijsku industriju, koje su koristi i izazovi, te kako AI utiče na različite aspekte rada redakcija – od bržeg i preciznijeg proizvodnog procesa, do profesionalnih, etičkih, autorskih i pravnih pitanja. Takođe, učesnici su se fokusirali i na dobre prakse implementacije AI u medijima, rizike nepoverenja publike i na okvir za odgovornu upotrebu tehnologije.

Okupljenima se na početku obratio ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, koji je istakao da razvoj veštačke inteligencije donosi brojne prednosti, ali i određene opasnosti koje uopšte elektronski sistemi računarskog oblika mogu da proizvedu.

– Vidimo na svakom koraku da polako postajemo slabiji u odnosu na sopstveni mobilni telefon. Mi danas vidimo tek početak razvoja veštačke inteligencije. Ono što će se desiti za 10 godina ne možemo da predvidimo, a tada će se videti prve posledice toga.

Bratina je dodao da se radi o čistoj prirodi tehnike i da je ljudski faktor neophodan, te da ljudi ne treba da se plaše razvoja veštačke inteligencije.

– Tehnika je takva da sama po sebi nije ni dobra ni loša, zavisno kako je koristite. Tehnika nema sopstvenu suštinu i njoj vi dajete suštinu. Druga stvar, veštačka inteligencija osim fotografija, može da daje i različite interpetacije određenih stvari za šta je opet potreban čovek, jer kada se suočite sa dve, tri interpetacije iste stvari, događaja ili istorijske činjenice, onda se nađete u situaciji da morate da izaberete. Nužan je ljudski faktor, utoliko pre što u samoj suštini stvari tačka gledišta formira sam predmet. Sam predmet bez tačke gledišta ne postoji, a veštačka inteligencija ne može da izbegne takvu stvar.

Ministar je istakao da je u ovom trenutku značajno što je Skupština Srbije usvojila Zakon o informacionoj bezbednosti, ali da u ovom trenutku mnogo više od zloupotrebe veštačke inteligencije problem prave sajber napadi, te da je u ovoj godini u Srbiji bilo preko dva miliona sajeber napada.

– Postoje matematički i drugi dokazi da kao takva, veštačka inteligencija ne postoji, već da je to metaforični naziv. Kada su se u Jugoslaviji krajem 50, početkom 60-tih godina uvodili prvi računari, recimo na VMA, u Statističkom zavodu, tada su ljudi računare zvali elektronski mozak. To je i tada zvučalo isto tako bombastično, a onda smo shvatili da budući kompjuteri imaju svoje mane – ne mogu da prave originale.

Gradonačelnik Ivan Manojlović je istakao da je Kruševac uvek pratio u realnom vremenu i usaglašavao se sa novitetima u oblasti tehnike i tehnologije.

– Glavno pitanje današnjeg susreta vezano za veštačku inteligenciju jeste da li je reč o evoluciji ili revoluciji, a mislim da je konačan zaključak da je ovo jedna vrsta evolucije, koja se samo odvija brzinom revolucije. Mislim da strah od veštačke inteligencije ne treba da postoji i da je neosnovan strah da će ona da zameni ljude.

Gradonačelnik je dodao da je glavna negativna stvar što ljudi postaju zavisni od korišćenja tehnologije, te da je potrebno povesti računa u tom pogledu.

O fenomenu veštačke inteligencije govorio je Aleksandar Stamenković, direktor operacije City&Me, dok je predavanje o implementaciji veštačke inteligencije u medije održao dr Aleksandar Lukić, posebni savetnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Takođe, na skupu su govorili: prof. dr Nebojša Bačanin Džakula, prorektor za nauku, rukovodilac programa za veštačku inteligenciju, redovni profesor Singidunum Univerziteta, Nikola Bićanin, pomoćnik ministra za informaciono društvo i informacionu bezbednost i Veljko Perović, pravnik, Đorđe Kovačević, direktor i glavni i odgovorni uredenik Radio televizije Kruševac, dok je završnu reč održao Zoran Tomić, savetnik ministra u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

N. L.