“Ninine priče za laku noć”

Čudesne priče koje su usrećile dve devojčice, pružile im radost i utehu u teškim trenucima koje su preživljavale zajedno sa svojom porodicom danas čine zbirku “Ninine priče za laku noć”

U tajnovito doba između sna i jave, priče je pripovedala, a potom i zapisala njihova strina, Mirjana Trifunović, koja je u tom periodu sa njima provodila najviše vremena. Zbirka je objavljena početkom oktobra, a sav prihod od prodaje namenjen je Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR).

– Priče su nastale u “ratnom periodu” za našu porodicu, način na koji su one zaživele me često podseća na ratne filmske scene porušenog grada u kome se žena porađa i vidimo da se život nastavlja. One su nastale u našem porodičnom vihoru, kada se u našoj kući vodila borba za život. Njima sam uspavljivala devojčice. Na početku beše reč i u našem slučaju – kaže Mirjana Trifunović, autorka zbirke.

Ona je na licu mesta izmišljala priče i nije ni slutila gde će je to odvesti. U početku se prisećala već ispričanih priča, ali su one devojčicama brzo dosadile, te su joj stalno tražile neke nove.

– Jovana i Milena su bile prvi recezenti, u hodu su me korigovale, posle su to činile sve ređe. Bilo je situacija da ćute, ja tada pomislim da sam ih uspešno uspavala i krenem po mraku da se šunjam iz sobe i samo čujem : “I? Šta se onda desilo?”, sa toliko pažnje su ih upijale – objašnjava ona.

Njih dve su svoju ninu najpre ubedile da zapiše ove priče, kako ih nikad ne bi zaboravile, a zatim i da ih izda, iako ona ranije nije pisala niti razmišljala o tome.

– Ja sam pravnik, pišem svaki dan, ali podneske, tužbe i žalbe. Volim književnost, a iznad svega volim decu, ona su melem za dušu. U naletu maštarenja šta bismo sve mogle da radimo javila se ideja da napravimo zbirku, a da Jovanin crtež bude na koricama. Sebe ne doživljavam kao pisca, ja sam nina koja priča priče. Ovo je prvi izbor shodno vremenu u kom su nastale i uzrastu za koji su pisane. Možda neka izdavačka kuća prepozna potencijal i izda dopunjeno izdanje sa drugim, novim pričama – kaže Mirjana Trifunović.

Priče, prvobitno namenjene Jovani i Mileni, stigle su i do njihovih drugarica.

– Deca ne umeju da lažu, i kad mi kažu da im se priča dopala, za mene je to najveći kompliment – objašnjava ona.

Priče, na prvi pogled naivne i dečije, nose univerzalnu poruku o tome šta je bitno u životu, da nije neophodno da imamo poslednji model mobilnog već da su ljubav prema porodici i među bližnjima važniji.

Zbirka sadrži sedam priča, po jednu za svako veče u nedelji. Kroz priče deca se upoznaju sa čudesnim bajkovitim biljkama kao što su trešnje u priči “Trešnje čiste ljubavi” koje mogu da izleče bolesnu decu. “Neobično prijateljstvo” govori o tolerantnosti, a za priču “Nemirno jagnje” predložak je bila čuvena Andrićeva pripovetka “Aska i vuk”. Starijoj deci je namenjena alegorična priča “Slavuj i petao”. Tu su još i priče “Zanimljiva družina”, “Neobični prijatelji” i “Kočijaš Lale i Riđan”.

Zbirka je štampana u tiražu od 300 primeraka, izašla je početkom oktobra, a nedavno je u porti crkve Lazarice održana promocija. Sav prihod od prodaje knjiga namenjen je Nacionalnom udurženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR).

Trenutna epidemiološka situacija onemogučava promociju knjige u ovdašnji osnovnim školama ili u drugim gradovima.

Knjiga se može poručiti od autorke na mail: [email protected]

Marija Stanković