Narodna verovanja na Peobraženje

Postavljeno: 19.08.2016

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem

Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Kako trojica evanđelista izveštavaju, Hristos se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru. U jednom momentu se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. S nebesa je dopirao jasan glas “ovo je sin moj mili, koji mi je po volji, njega poslušajte”.

“Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu”, piše u verskim knjigama.

Praznična trpeza bogata vinom i ribom

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Danas se na kraju svete liturgije osvećuje grožđe. Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

Narodna verovanja na ovu svetkovinu

Za Preobraženje se vezuju i mnogobrojna narodna verovanja i običaji.

Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti – pospan.

Smatra se da nije dobro plakati na Preobražanje, jer će taj plač preći u naviku.

Isto tako ne valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.

Preobraženje pada u gospojinskom postu koji su, uglavnom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi.

U nekim krajevima u Srbiji na Preobraženje se beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.

Bio je običaj da devojke i žene tog dana odrade od svakog ženskog posla pomalo, kako bi cele naredne godine bile vredne.

U nekim delovima Srbije su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih čuvaju od uroka.

U narodu se obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.

Na Preobraženje se preobražava i list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda se “preobražava”, tačnije postaje hladnija, pa nije za kupanje.

U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.

Ostale vesti

back-to-top