+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Na tragu Sporazuma o regionalnom upravljanju otpadnim vodama

Na tragu Sporazuma o regionalnom upravljanju otpadnim vodama

Tenderi za izvođače radova na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda Brusa i Blaca, kao najvećih zagađivača jezera Ćelije su raspisani. O vremenski okvirima za realizaciju ovih projekat, kao i detaljima budućeg rada, Kruševac i lokalne sampouprave u slivu jezera, biće reči na okruglom stolu koji će se u našem gradu održati 6. februara. Tom skupu prisustvovaće i gosti iz švedske i preneti svoja iskustva u uspostavljanju regionalne saradnje u upravljanju otpadnim vodama, što se očekuje i kao ishod  projekta zaštite jezera Ćelije

Projekat zaštite jezera Ćelije kao regionalnog izvorišta vode za piće koji grad Kruševac sprovodi u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, a koji preko Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona (SALAR) finansira švedska vlada u okviru Programa jačanja kapaciteta lokalnih samouprava u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ove godine ulazi u završnu fazu.

– Nakon posete Švedskoj u avgustu, razmatrali smo kako dalje da nastavimo rad na poboljšanju uslova u zaštiti jezera Ćelije. S obzirom na to da smo došli do zaključka da su Brus i Blace najveći zagađivači našeg jezera, odlučili smo da napravimo okrugli sto, odnosno radionicu na kojoj ćemo moći da čujemo, (a to do sada nismo imali prilike), projektante koji su radili studiju izvodljivosti za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Brusu i Blacu. Oni će nam objasniti svrhu investiranja, planirane vremenske okvire, troškove i ostale parametre koji se tiču izgradnje i, ono što je takođe veoma bitno, funkcionisanja postrojenja – kaže Olivera Drenovac, pomoćnica gradonačelnice Kruševca za ekologiju, održivi razvoj i energetiku.

Skup će biti održan početkom februara u Kruševcu, a na njega će biti pozvane lokalne samouprave koje su i bile u Švedskoj, a to su Kruševac, Brus, Blace i Aleksandrovac.

– Veoma je važno da sagledamo sve te parametre sada, pre nego što ta postrojenja krenu da rade, zato što je predviđeno i finansijsko učešće i grada Kruševca – naglašava Olivera Drenovac uz objašnjenje da se nama u Srbiji često dešavalo da se neke investicije sprovedu, neka postrojenja izgrade, a da posle toga nemamo dovoljno sredstava ili ne obraćamo dovoljno pažnje na održavanje i rad tih postrojenja, tako da ona jednostavno prestanu sa radom.

– Praktično se, tek nakon što se izgrade, dolazilo do saznanja ili do iskustva da ta postrojenja nisu održiva. Da se to ne bi dogodilo i sa Brusom i Blacem, smatrali smo da je potrebno da o tome pričamo pre nego što budu izgrađena i da čujemo i mi u Kruševcu šta su te studije izvodljivosti koje su rađene za Brus i Blace pokazale, do kakvih su podataka, zaključaka i rešenja projektanti došli.

Olivera podseća da se za ova postrojenja sredstva obezbeđuju iz IPA fondova, da je vrednost investicije oko 13 miliona evra za oba projekta, te da u ovom slučaju ne možemo da kažemo da nemamo sredstava za izgradnju.

– Dakle, sredstva su obezbeđena, ali je veoma važno da obezbedimo i nesmetano funkcionisanje tih postrojenja kada ona budu izgrađena, jer to je u interesu kako Brusa i Blaca, tako i građana Kruševca zbog zaštite jezera Ćelije.

Izvođači radova za Brus i Blace još nisu izabrani, kaže naša sagovornica, ali prema informacijama koje ima navodi da bi ove godine izgradnja postrojenja konačno trebalo da krene.

– Brus i Blace to rade sa Direkcijom za vode i mi imamo samo posredne informacije. Zato i jeste bitan ovaj skup -da konačno počnemo da razmišljamo regionalno, odnosno da se direktno povezujemo na ovim poslovima – smatra Drenovac.

Regionalno povezivanje na osnovu švedskih iskustava

Skup koji pomoćnica gradonačelnice i koordinatorka projekta u Kruševcu najavljuje, biće, kaže prilika i da nam dođu i gosti iz Švedske.

To su naši domaćini koji su nas primili u Švedskoj, iz preduzeća koja se bave regionalnim upravljanjem otpadnim vodama i proizvodnjom pijaće vode. Oni će nam izneti konkretna iskustva u uspostavljanju regionalne saradnje u ovim oblastima. To je ono što je nama važno jer, ono što smo videli u Švedskoj, prilično je slično našim prilikama. Veličine gradova, veličine lokalnih samouprava, položaj njihovih izvorišta, slični su našim, tako da se njihov primer može iskoristiti i ovde kod nas – objašnjava Drenovac, dodajući da će goste iz Švedske sada dočekati sa konkretnim pitanjima.

– Oni će nam izneti svoja iskustva u obezbeđivanju resursa i nadležnosti što je bitno, organizacione aspekte, obaveze i proces donošenja odluka, finansiranje, i naravno pričaćemo o preprekama, izazovima i mogućnostima koje su oni imali i kako su konkretno rešavali probleme, a definitivno su ih imali kao što ih i mi imamo. Mislim da će biti veoma interesantno da čujemo kako su oni te svoje probleme rešili.

U planu ove dvodnevne posete je i obilazak gradilišta na kome se gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Kruševca, što bi, kako smatra Olivera, moglo biti interesantno i za kolege iz Brusa, Blaca i Aleksandrovca, a gosti iz [vedske su izrazili želju i da posete jezero, Fabriku za proizvodnju pijaće vode u Majdevu i eventualno, Brus.  

Zašto je regionalni princip u zaštiti životne sredine važan?

Kaže se da se 70 odsto propisa koje treba da usvojimo da bismo pristupili Evropskoj uniji odnosi na zaštitu životne sredine, a od tih 70 odsto, opet, 70 odsto se odnosi na lokalnu samoupravu, jer, tamo gde ljudi žive, tamo treba i da se odlučuje. Međutim, da biste to mogli da radite, morate da imate kapacitete – objašnjava naša sagovornica potrebu regionalnog udruživanja.

– Ne može da se očekuje da male lokalne samouprave kao što su ]ićevac, Varvarin, Brus, imaju sve ono što ima jedan veliki grad tipa Kragujevca. Ne možete da očekujete od tih malih lokalnih zajednica da mogu sve te oblasti da pokriju. Rasinsi okrug ima 256 hiljada stanovnika. I to je mali broj ljudi. Neke stvari treba rešavati na regionalnom noivou, a tu pre svega mislim na zaštitu životne sredine, ali i na neke druge stvari kao što je saobraćaj, turizam… Te, ali i neke druge grane moraju da se razvijaju na regionalnom nivou – zaključuje Drenovac.

Na pitanje dokle se stiglo sa studijom izvodljivosti za izgradnju regionalne sanitarne deponije, kaže da bi da Kruševac u martu trebalo da dobije nacrt te studije. Onda bi usledilo njeno razmatranje, i u maju bi trebalo da bude usvojena.

– Studiju usvaja Skupština i to je prvi korak da nastavimo dalje ka izradi projektne dokumentacije. Sredstva su obezbeđena iz KFNJ banke, to je prema sporazumu Vlade Nemačke i Vlade Srbije kreditna linija gde će najveći deo otplaćivati Reopublika, a manju deo grad. Izgradnja regionalne sanitarne deponije će rešiti pitanje čvrstog komunalnog otpada, što znači da ćemo imati i manje zagađenje što se tiče sliva jezera – podseća Olivera.

Dodaje i da postoje izgledi da se projekat vezan za zaštitu jezera nastavi, ako, kako kaže, budemo interesantni našim švedskim partnerima.

– U svakom slučaju, nama je krajnji cilj u ovom projektu da se potpiše međuopštinski sporazum o uspostavljanju regionalnog upravljanja otpadnim vodama – precizira ona. Smatra da bi bilo najbolje kada bi se formiralo zajedničko regionalno preduzeće, kao što je to u [vedskoj, koje bi upravljalo postrojenjima Brusa, Blaca i Kruševca, a u budućnosti i Aleksandrovca i nekih drugih lokalnih samouprava.

   

Tekst je deo projekta „Vodimo život poštujući vodu – Jezero Ćelije, izazovi i rešenja“. Projekat sufinansiraju Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Kruševac. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva
Tenderi za izvođače radova na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda Brusa i Blaca, kao najvećih zagađivača jezera Ćelije su raspisani. O vremenski okvirima za realizaciju ovih projekat, kao i detaljima budućeg rada, Kruševac i lokalne sampouprave u slivu jezera, biće reči na okruglom stolu koji će se u našem gradu održati 6. februara. Tom skupu prisustvovaće i gosti iz švedske i preneti svoja iskustva u uspostavljanju regionalne saradnje u upravljanju otpadnim vodama, što se očekuje i kao ishod  projekta zaštite jezera Ćelije Projekat zaštite jezera Ćelije kao regionalnog izvorišta vode za piće koji grad Kruševac sprovodi u saradnji sa Stalnom…

Review Overview

Rejting korisnika 4.73 ( 5 glasova)
x

Proveri i

Sportske vesti: Uspešan vikend za plivače Napretka, manjak sportske sreće za košarkaše i kuglaše

Minuli vikend je bio veoma uspešan za takmičare Plivačkog kluba Napredak. Sa dva me\unarodna plivačka mitinga vratili su se sa ...

Naredne godine duplo više đaka po dualnom sistemu obrazovanja

Sledeće školske godine u Rasinskom okrugu bi po dualnom sistemu obrazovanja trebalo da se školuje oko 150 đaka, što je ...

Levica Srbije: “14. oktobar ponovo prodaje imovinu, radnicima ostaje dug od 24 zarade”

Levica Srbije u Kruševcu reagovala je povodom prodaje dela imovine IMK “14. Oktobar” među kojom je i hotel „Ravnište“ na ...

Kadet Nikola Marinković reprezentativac

Stručni štab mlađe kadetske reprezentacije (igrači rođeni posle 1. januara 2003. godine) pozvao je mladog fudbalera Napretka Nikolu Marinkovića u ...

Predrag Vukićević (SNS): “Opozicija prodaje maglu zarad fotelja”

– Za razliku od nas koji vredno i naporno radimo za boljitak svih građana Srbije, neki stari-novi političari prodaju maglu ...