+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Moguće posledice specifičnog školovanja tokom epidemije i kako im doskočiti od 1. septembra

Moguće posledice specifičnog školovanja tokom epidemije i kako im doskočiti od 1. septembra

Tehnička opremljenost osnovnih i srednjih škola, kadrovski kapaciteti obrazovnih ustanova, finansijske mogućnosti roditelja, kao i neizvesna epidemiološka situacija, čiji dalji razvoj samo kratkoročno može da se predividi, samo su neki od predstojećih izazova koji izvesno slede prosvetnom sistemu od 1. septembra

Ministarstvo prosvete izašlo je sa okvirnim planom realizacije nastave u školskoj 2020/2021.godini, koji uključuje između ostalog, organizacuju nastave sa najviše 15 učenika u osnovnim, odnosno 16 u srednjim školama, kao i kombinovani sistem (online-offline) nastave za više razrede osnovnih škola.

Kakve su moguće konsekvence takvog odvijanja časova po kvalitet vaspitanja učenika, njihovo sazrevanje i dalju socijalizaciju, koja je, pored obrazovne, među prioritetnim funkcijama svakog školstva, još uvek je otvoreno pitanje. Andrijana Kocić, aktivistkinja civilnog sektora sa više od 10 godina iskustva u radu sa mladima na polju neformalnog obrazovanja i omladinskih politika, smatra da je ključno da se učenicima, posebno prvacima, predoči da je potencijalni model online nastave samo privremen, da to nije praksa koja će ih pratiti do kraja školovanja. 

To je važno da se podvuče, budući da učenici, posebno oni najmlađi, lako stiču navike – objašnjava za portal “Kruševacgrad” Andrijana Kocić. Drugim rečima, mora da im se predstavi da odeljenje ne broji 15 učenika, da je interaktivni model nastave u učionici osnovni i pravi, kao i da školski čas traje 45 minuta, a ne30 minuta, koliko je sada predviđeno.

Kako će đaci prihvatiti preporučeno fizičko distanciranje takođe je neizvesno, ali ono što jeste izvesno da će obavezujuće nošenje zaštitne maske predstavljati poteškoću u samoj realizaciji nastave.

Učenici su zbog frekventnije upotrebe modernih tehničkih uređaja i interneta izloženi i naviknuti na vizuelne efekte, što podstiče njihova vizuelna očekivanja i čini ih vizuelnim tipovima, što znači da ne uče samo tako što slušaju nastavu, već pokušavaju da tokom časarazumeju gradivo i čitajući s usana – predočava Kocićeva. – Na taj način i formiraju odnose sa drugim ljudima, a i ta neverbalna komunikacija ukazuje nastavniku koliko brzo treba da govori, da li je dovoljno razumljiv ili glasan.

Budući da je drugo polugodište prethodne školske godine proteklo kroz realizaciju online-časova, određene posledice epidemije KOVID-19 već se naziru, smatra sagovornica “Kruševacgrada”. U tom smislu, jasno je da učenicima nedostaju vršnjaci iz odeljenja i razreda.

 – Čovek je socijalno biće, što znači da ne može da funkcioniše bez komunikacije sa drugim ljudima, zavisi od znanja i emocija i u tom smislu postavlja se pitanje kakvu generaciju pripremamo za budućnost, kako mlade članove društva možemo sada da oblikujemo za dalje aktivno učešće u društvu – napominje Andrijana Kocić. -Od brojnih otvorenih pitanja, tu je osnovno pitanje, koja nam je sada uloga škole i obrazovnog sistema, koji, kao što je to i definisano, ne bi trebalo da ima samo saznajnu, već i vaspitnu ulogu. Osim što utiče na asocijalizaciju, online nastava dobrim delom ograničava vaspitnu funkciju škola, a uvećava odgovornost roditelja.

Nastavnici u offline nastavi praktikuju interaktivan, zabavniji pristup, a ta didaktika morala bi biti presudna i u online modelu. Pasivna uloga dece tokom nastave ne sme da se dogodi i to je, smatra sagovornica,  još jedan izazov u predstojećem nastavnom procesu. Da li je leto moglo da se iskoristi za razradu više scenarija u skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom? Ili kako se to duhivoto karikira,  bar roditelji nešto ranije mogli da budu informisani u vezi s tim da li treba da kupuju knjige ili “play-station” videće se 1. septembra.

I.R.

Bezbedno korišćenje interneta za učenje

– Učenici prevenstveno koriste Internet zbog društvenih mreža i zabave, te ih je možda tokom letnjeg raspusta trebalo pripremiti i na saznajnu ulogu i mogućnosti interneta – smatra Andrijana Kocić.

– Mislim da je trebalo da se dodatno obrati pažnja na bezbedno korišćenje interneta, što važi i za sve učesnike u obrazovnom procesu. Viber-grupe koje su nastavnici često koristili u radu sa učenicima i u komunikaciji sa roditeljima nisu najsrećnije rešenje za skladištenje podataka, posebno što je većina razmenjivanog materijala u JPG formatu. Postoje i internet-platforme koje omogućavaju neposredno ispitivanje učenika, rad u grupama i sl., nadam se da se vodilo računa u vezi s tim da budu sigurne ukoliko se koriste. Neke od njih mogu relativno jednostavno da se zloupotrebe. Hipotetički, odgovaranje jednog učenika reprodukovanjem postane – viralno.

Ko čuva decu dok uče od kuće?

Zakon jasno ukazuje na to da deca do 12 godina ne smeju da ostaju sama kod kuće, što je uzrast 5. i 6.razreda. Ukoliko roditelji rade, postavlja pitanje sagovornica “Kruševacgrada”, ko će brinuti o njima.

To važi i za nastavu sa skraćenim časovima od 30 minuta, a redovnim radnim vremenom do 16 sati: ko dolazi po decu koja se ne vraćaju sama iz škole – pita Andrijana Kocić

Tehnička opremljenost osnovnih i srednjih škola, kadrovski kapaciteti obrazovnih ustanova, finansijske mogućnosti roditelja, kao i neizvesna epidemiološka situacija, čiji dalji razvoj samo kratkoročno može da se predividi, samo su neki od predstojećih izazova koji izvesno slede prosvetnom sistemu od 1. septembra Ministarstvo prosvete izašlo je sa okvirnim planom realizacije nastave u školskoj 2020/2021.godini, koji uključuje između ostalog, organizacuju nastave sa najviše 15 učenika u osnovnim, odnosno 16 u srednjim školama, kao i kombinovani sistem (online-offline) nastave za više razrede osnovnih škola. Kakve su moguće konsekvence takvog odvijanja časova po kvalitet vaspitanja učenika, njihovo sazrevanje i dalju socijalizaciju, koja je, pored…

Review Overview

Rejting korisnika 4.58 ( 2 glasova)
x

Proveri i

Korona kod radnice zatvara obdaništa u Aleksandrovcu

Kod radnice u kuhinji Dečije ustanove “Naša radost” u Aleksandrovcu potvrđen je korona – virus, usled čega od sutra obdaništa ...

Prosečna plata u avgustu niža od julske

Prosečna kruševačka neto plata, isplaćena u avgustu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 49.350 dinara i za oko 1.100 ...

Košarkašice Bagdale bolje od Leskovčanki

Košarkašice kruševačke Bagdale, u 3. kolu Regionalne lige Jug, na svom terenu zasluženo su slavile protiv KK Hisar iz Leskovca ...

Novih petoro u Bolnici, čekaju se rezultati od juče

Tokom prethodna 24 sata na infektivno odeljenje kruševačke Bolnice je smešteno još petoro pacijenata zbog korona virusa. Danas nema novoobolelih ...

Večeras startuju rukometašice

Rukometašice kruševačkog Napretka 12 , na svom terenu, večeras startuju u prvom kolu Prve lige Zapad, protiv Prijepolja u 20 ...