Međunarodna naučna konferencija EMoNT održana je u Kruševcu

Međunarodna naučna konferencija EMoNT održana je u Domu sindikata u Kruševcu, bila je 15. po redu, a prva je organizovana 2011. godine pod nazivom „Ekonomija i menadžment zasnovani na novim tehnologijama“

Za ovaj naučni skup dostavljeno je 65 radova iz 15 zemalja sveta. Po prvi put na konferenciji su poslati radovi iz SAD, Turske i Uzbekistana. Svi naučni radovi su bili podeljeni u dve sekcije i to: Ekonomija i menadžment i Međuzavisnost inženjerskih tehnologija i ekonomije i menadžmenta.

Uvodnu reč na Konferenciji dao je njen osnivač i predsednik Predrag Dašić, otvorio je prof. dr Raul Turmanidze iz Gruzije, a predsedavao prof. dr Radomir Biočanin. Na konferenciji su izložena osam predavanja po pozivu i vođena zanimljiva diskusija.

Predrag Dašić održao je predavanje o primeni novih tehnologija za cirkularnu ekonomiju u industriji 4.0 i industriju 5.0.

– Primena cirkularne ekonomije ima naročito značajnu ulogu za potrebe novih generacija digitalizovanih fabrika 4.0. i 5.0. Za potrebe ovih najmodernijih industrija definisani su novi modeli cirkularne ekonomije: digitalna cirkularna ekonomija (dce), pametna cirkularna ekonomija (sce), zelena cirkularna ekonomija (gce),održiva cirkularna ekonomija (sce) i pametna i održiva cirkularna ekonomija (ssce), što je bio predmet ovog predavanja. U predavanju su objašnjeni modeli ovih vrsta cirkularne ekonomije, kao i mogućnosti njihove primene u različitim industrijskim granama, izjavio je ovaj istaknuti istraživač i naučni radnik iz Kruševca.

Prof. dr Radomir Biočanin izložio je rad o temi „Inovacioni zahtevi u održivom razvoju zemlje u uslovima ekoloških poremećaja“. U izlaganju je istakao cilj i značaj isticanja ove tematike o održivom razvoju, klimatskim promenama, energetskoj (ne)efikasnosti, efektima i posledicama vanrednih situacija, ratnim događajima u aktuelnom vremenu (sa mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja) i zahtevima pri kreiranju novih proizvoda, kao i tematika vezana za veštačku inteligenciju u zaštiti životne sredine i eko-bezbednosti, posebno u vanrednim situaijama.

Prof. dr Domenico Guida, University of Salerno, Department of Industrial Engineering in Fisciano, Italy je istakao da studije slučaja pokazuju kako veštačka inteligencija ne samo da poboljšava troškovne performanse, već i poboljšava operativnu otpornost i kvalitet proizvoda. Kako se veštačka inteligencija sve više ugrađuje u industrijske ekosisteme, njen doprinos konkurentskoj diferencijaciji i zaštiti životne sredine će se proširiti. Prevazilaženje prepreka, kao što su integracija podataka, usavršavanje zaposlenih i sajber bezbednost, biće ključno za iskorišćavanje punog potencijala veštačke inteligencije u narednoj deceniji.

Prof. dr Raul Turmanidze, Georgian Technical University (GTU), Faculty of Transportation and Mechanical Engineering, Tbilisi – Georgia, govorio je o obnovljivim izvorima energije.

– Fosilna goriva (ugalj, nafta ili gas) je grupa neobnovljivih izvori energije kojih ima sve manje (polako nestaju), a takođe i izazivaju nepoželjne posledice po životnu sredinu i njihov štetni uticaj je sve izraženiji u poslednjih nekoliko godina. Obnovljivi izvori energije i zelena energija neće nestati, jer se prirodno obnavljaju i ujedno nemaju štetni uticaj na životnu sredinu.

Najveći rast korišćenja zelenih energija (GE) u Gruziji do 2040. imaće energija vetra, sa povećanjem od trenutnih 77 MW do 2000 MW u 2040. godini, sa indeksom od 21.12% za taj period (ili 26 puta više od današnje vrednosti), pa zatim energija sunca, sa povećanjem od trenutnih 70 MW do 1320 MW u 2040. godini, sa indeksom od 18.86 % za taj period (ili 18.85 puta više nego sada).

Prof. dr Vladimir Tonkonogi, direktor Instituta na Nacionalnom univerzitetu Odeska Politehnika iz Ukrajine govorio je o iskustvima u radu svoje institucije.

– Nastupilo je vreme kada se tehnologije i proizvodi menjaju mnogo brže nego ranije. Tehnologije i proizvodi se mnogo razlikuju od prethodnih tehnologija, jer u savremenim preduzećima upravljaju informacione tehnologije i veštačka inteligencija. Zadatak univerziteta da to primene u praksi. Zbog toga mi svoje studente obučavamo da primenjuju u praksi računarom podržane sisteme za projektovanje i upravljanje. Studentima prenosimo znanja za primenu veštačke inteligencije kod robota, savremenih proizvodnih sistema i bespilotnih letelica. Inače, sa Predragom Dašićem uspešno sarađujem 12 godina u zajedničkim istraživanjima i u publikovanju naučnih radova.

Prof. dr Snežana Urošević, Tehnički fakultet u Boru, kaže da je Sektor reciklaže tekstila deo šire cirkularne ekonomije i poslednjih godina je doživeo brz rast zbog rastuće potražnje za održivom modom, zakonskih propisa koji ograničavaju tekstilni otpad i rastuće svesti potrošača o ekološkim pitanjima. Kako sektor reciklaže tekstila raste, a zapošljavanje se intenzivira, raste i svest o održivosti i sprovođenju zakonskih mera. Postoje realne mogućnosti za razvoj karijere u ovom sektoru, posebno ako su povezane sa digitalnim alatima, održivim dizajnom i upravljanjem otpadom, ali i odgovornom pristupu države kroz eknomsku politiku i zakonsku regulativu.

Na skupu su govorili i drugi učesnici, a na kraju je vođena i zanimljiva debata. Svi prihvaćeni i izloženi radovi biće publikovani u Zborniku Konferencije u toku ove godine.

Ž. Milenković

Staročaršijske priče: Barutana „Obilićevo“ 136 godina ranije