Mali preduzetnici iz Cerove, uz podršku, spremni na velike korake

Postavljeno: 29.02.2020

Iako Cerova ima svega oko 400 stanovnika, odnosno stotinak domaćinstava, u njoj posluju brojne preduzetničke radnje i firme. Ima ih, prema proceni meštana koji se bave preduzetništvom, dvadesetak, a zapošljavaju ukupno više od 200 radnika. U selu, kako su ispričali u razgovoru sa list GRAD, nezaposlenih nema. Na posao u Cerovu svakog jutra stižu i meštani okolnih sela, Pepeljevca, Doljana, Meševa, ali i radnici iz grada. Uglavnom se prave traklerski proizvodi, nameštaj, ali se radi i obrada lima. Preduzetnici navode da bi uspešnijem poslovanju doprinele niži porezi i doprinosi na plate, jača struja jer imaju problem sa padom napona te sređivanje dela puta kroz selo

Niži porezi na plate – bolje poslovanje

Vekoslav Antić je vlasnik firme VDV Antić koja se bavi izradom tapaciranog nameštaja. Stolovi, stolice, komode, trpezarije, garniture, fotelje, nastale u proizvodnim halama u porodičnom domaćinstvu Antića iz Cerove kreću put prodajnih salona u Kraljevu, Čačku, Beogradu. 

– Velika je konkurencija jer su mnoge jake firme ušle na domaće tržište, država ih je podržala, pojedinima dajući prostor, subvencije za radnike. Nije se vodilo računa o domaćem proizvođaču. Nama bi najviše značilo kada bi se smanjili porezi na plate. Poteškoće u poslovanju uvek postoje, ali se trudimo da ih rešavamo u hodu – kaže Antić koji u svojim pogonima zapošljava tridesetak radnika.

Pogon za proizvodnju nameštaja u firmi VDV Antić

Ovaj posao započeo je slučajno, pre petanestak godina, iako mu to nije struka niti porodična tradicija. Značilo mu je, napominje, to što je svojevremeno pohađao obuku u Nacionalnoj službi za zapošljavanje o pokretanju sopstvenog posla jer je tada naučio pojedinosti o biznisu i o tome na šta treba obratiti pažnju. 

Sve manje ljudi – sve manje tržište

Za razliku od njega Aca Bekčić, vlasnik firme „Lala”, je u proizvodnji trakslerskih proizvoda četvrta generacija. Od pradede koji se obradom drveta bavio u vreme dok još nije bilo struje, potom dede i oca, koji je sa svega 15 godina počeo da radi u porodičnoj firmi, Aca je posao preuzeo početkom devedesetih.

– Naša porodica je bila među prvima u Cerovi koja se bavi obradom drveta. Završio sam Mašinski fakultet, a oduvek sam radio ovaj posao u sopstvenoj firmi – priča Bekčić.

Aca Bekčić, vlasnik trakslarske radnje „Lala“

„Lala” danas najviše proizvodi kuhinjski program – oklagije, čekiće za meso, držače za ubruse, radle za testa. Ranije su bile aktuelne garnišne, koje rade i danas, dok su devedesetih najpopularniji bili čiviluci. Većinu sadašnje proizvodnje plasira na tržište Bosne i Hercegovine. Kaže da njegova firma pamti i bolje dane. 

– Sada imam dva radnika, a radimo još i otac i ja. Ranije sam imao po desetak radnika, ovde ima kapaciteta i za petnaest. Tržište se smanjilo, smanjila se država, sve je manje ljudi, mnogi odlaze u inostranstvo. Naš kraj je prešao uglavnom na proizvodnju stolica, ali ja to nisam uradio – priča Bekčić. 

Problem loše struje, podseća, rešio je pre petnestak godina kada je sa komšijama finansirao novu trafostanicu. Put u tom delu Cerove, u zaseoku Bekčići, do koga se stiže iz pravca Pepeljevca, asfaltiran je pre dve godine. 

Slaba struja zaustavlja mašine

Muku zbog slabe struje, odnosno pada napona muče u drugom delu Cerove, onom do koga se stiže iz pravca Gari. Tu je i jedina firma koja se bavi obradom metala, odnosno lima, bravarska radionica „Miljković”. Milica Radović je treća generacija koja se bavi tim poslom. Radnju je davne 1958. godine osnovao njen deda, a potom vodio otac. 

– Imamo problem jer je ovde struja loša, napon često pada i onda mašine ne mogu da rade ili se kvare. Kupili smo makaze za lim, mašinu koja košta 35 hiljada evra koja, kada napon padne, ne može da radi. Za našu proizvodnju bi bilo veoma značajno kada bi ovde bila urađena jača trafostanica – kaže Milica koja je po struci mašinski inženjer.

Ivan Miljković i Milica Radović – Radionica Miljković

Ova radionica, koja zapošljava šestoro radnika, pravi rešetkasta gazišta, uglavnom za izvoz, te različite proizvode od lima namenjene domaćem tržištu. Ivan Miljković, Miličin otac koji pomaže u vođenju firme, napominje da je jedan od problema u poslovanju to što su porezi i doprinosi za plate visoki. 

– U mnogim zemljama postoji progresivno oporezivanje, što znači da bi porezi na niže zarade bili niži, odnosno do određenog iznosa se ne bi plaćali i to je jedan od načina da se podrži privreda – kaže zaključuje on. 

J. Božović

Proizvodnja drvenih slavina

U proizvodnom programu firme “Lala” su i drvene slavine za burad. One se prave na posebnoj mašini, a potrebna je i veština jer se deo posla obavlja ručno. Među poslednjima u tom kraju koji radi na toj mašini je Vlastimir Bekčić (79). Iako je odavno u penziji za tu mašinu staje iz navike i hobija.

– Pravim drvene slavine za burad, sada se mnogo manje radi, nekada je bila veća potrošnja. One služe za točenje rakije, vina, ranije su se koristile za točenje rasola. Ovo sada radim više iz navike, iz hobija, da se ne zaboravi, to nam je porodična tradicija – priča on.

[caption id="attachment_29174" align="alignnone" width="524"] Za mašinom i u osamdesetoj[/caption]

Tekst je deo projekta Local Press Laboratorija koji novine GRAD realizuju u saradnji sa PU Lokal pres. Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji i podržan od strane “Medijskog inkubatora za Zapadni Balkan” programa Free Press Unlimited, koji finansira holandsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ostale vesti

back-to-top