Književni portret dr Radomira Baturana

U E – čitaonici Narodne biblioteke Kruševac održana je promocija knjige eseja „Kazivanje u Kanadi“ i treće zbirke poezije dr Radomira Baturana „Leluji“. Na književnoj večeri su učestvovale kolege i bivši učenici dr Radomira Baturana. Zoran Đurić je govorio o kritici, Branimir Perić o poeziji, a Milanka Miroslavljević – Miroslavljević o romanima dr Radomira Baturana

Dr Radomir Baturan prisutan je u srpskoj književnosti već pola veka – od svojih prvih objavljenih radova u banjalučkim „Putevima”, zbirke poezije „Niti nade” i proze „Pitomuša”, s početka osamdesetih, preko književno – naučnih radova o književnim delima Borislava Pekića i Rastka Petrovića („Struktura romana Borislava Pekića” i „Otkrovenja Rastka Petrovića”) devedesetih, do antologičarskog rada na srpskom metafizičkom pesništvu „Od Rastka do Rastka”, jedinstvenoj knjizi književne kritike „Kazivanja u Srbici”, knjige poezije „Damarice” u prvoj deceniji ovoga veka i romana „Kustos Mezezija” iz 2015. godine.

-Večeras su promovisane dve moje knjige koje su izašle u maju – knjiga eseja „Kazivanje u Kanadi“ i treća zbirka poezije pod naslovom „Leluji“. Nikada za sebe nisam rekao da sam pesnik ali sam pisao poeziju sa dva motiva – onaj draži motiv je metafizička osećajnost, to su emocionalne pesme osećanja, a druge su prkosne ili protestne pesme. Književnom kritikom sam se bavio ozbiljno od ranih akademskih dana, tokom i posle magistrature i doktorata i tako su nastale zbirke književne kritike i eseja. Prva je „Kazivanje u Srbici“. Srbika je naziv knjižare u Torontu gde sam živeo 28 godina i svakog meseca sam govorio o nekoj novoj knjizi. To je objavilo Udruženje književnika Srbije. Romane sam dugo pisao. Svi moji tekstovi su metafizički, jer sam ja po prirodi metafizičar. Čovek nije svestan da samo posreduje kosmičkim energijama, a one deluju. Na te teme su i moji romani. Prvi je „Kustos Mezezija“, gde pratim stradanje jedne jermenske porodice u Srbiji od srednjeg veka do danas. Drugi je „Kukasti nad Srbijom“. Potomci četnika, ljotićevaca, nedićevaca i partizana se svađaju ko je veći patriota, a u suštini oni su svi izdali. Jer da nisu izdali, ne bi bilo četiri vojske na tako malom prostoru. Nemci su uzeli Banat, Hrvati Bačku i Zemun, Italijani i Albanci Kosovo. Šta je Srbiji ostalo? Pomoravlje i beogradski pašaluk. Na tezi viteza srpskog neba, lovcu – pilotu koji je sve što ima žrtvovao u aprilskom ratu 1941. godine. Komande nije imao. Poginuo mu je komandant koga je izuzetno cenio. On je srušio tri nemačka aviona po cenu da bude uništen. Izgoreo je, ali je ostao živ. Ležao sam sa njim u bolnici i on mi je puno pomogao da ovlada terminologijom pilota – lovca- istakao je književnik dr Radomir Baturan i zahvalio se direktorki Narodne biblioteke Kruševac Snežani Nenezić na gostoprimstvu.

Na književnoj večeri je učestvovao i direktor Srbskog Kulturnog centra „Ćirilica“ Beograd Milorad Đošić, pukovnik u penziji, ratni komandant legendarne 712. protivoklopne helikopterske eskadrile Škorpioni, a danas predsednik jedne od retkih organizacija koja se bavi zaštitom srpskog pisma.

-Srbski kulturni centar „Ćirilica“ je izdavač knjige „Kazivanja o Kanadi“ profesora Baturana. Izdali smo je pre dva, tri meseca. Sa Baturanom imamo plodnu saradnju još od kad smo se upoznali na jednom od sajmova knjiga. Ovu knjigu ja zovem knjigom duhovnog jedinstva, jer to je ono čemu mi Srbi treba da težimo- rekao je Đošić.

Književnoj večeri prisustvovali su brojni Kruševljani i sveštenstvo.

O. Milićević

Promocija zbirke pesama Veroljuba Vukašinovića