Izvan šablona: mladi pesnik Luka Kijačić

Postavljeno: 11.11.2021

Pisac, muzičar amater, ljubitelj istorije i književnosti. Kada se ovako pobroji, može se steći utisak da je reč o nekom „prekaljenom“ čoveku koji slobodno vreme koristi kako bi se posvetio stvarima koje voli. Kada na sve to dodamo i Jesenjina kao omiljenog pesnika, onda postaje još teže poverovati da je ovo zapravo priča o mladom gimnazijalcu

Reč je o svestranom šesnaestogodišnjaku koji u potpunosti razbija stereotipe vezane za mlade ljude u srednjoškolskom uzrastu, a odličan zamajac za takav iskorak pružilo mu je odeljenje za scensku i audio-vizuelnu umetnost koje pohađa.

-Odeljenje je sjajno, da ne postoji verovatno bih upisao društveno-jezički smer. Stvarno je odlično, obrađujemo Šekspirova dela, analiziramo pozorišne drame. Na času vežbe, koji je najzanimljiviji, radimo na javnom nastupu, kako da se oslobodimo treme, vežbamo dikciju i mimiku – kaže Luka.

Ovakav vid obrazovanja pruža dobru podlogu za upisivanje Fakulteta dramskih umetnosti, o čemu razmišlja, ali napominje da mu je književnost primarna te da će izbor verovatno biti Filološki fakultet u Beogradu.

-Pišem od svoje sedme godine, time se bavim. U slobodno vreme volim da čitam. U ovim godinama najviše klasike, ali i poeziju zbog inspiracije. Trenutno čitam „Ego je neprijatelj“ od Rajana Holideja, ali i „Grofa Monte Krista“ . Voleo bih da budem profesor, to je ono čemu težim – otkriva Luka.

Za njega ljubav je okosnica, ono što pokreće ceo svet. Iz tog razloga, njegove pesme mahom su zasnovane na ovoj temi i obiluju ljubavlju.

-O čemu god da pišemo, o Otadžbini, simpatiji, majci, sve je to ljubav. Ona je moj pokretač u radu, u životu i u svemu – dodaje on.

Uz ljubav, umetnost je neizostavan deo Lukinog života, pa je tako svaka rečenica u razgovoru koji smo vodili završavala nekim segmentom umetničkog delovanja. Pored pisanja kome je potpuno predan, on je takođe i član brojnih organizacija, a sa svojim „saborcima“ pokušava da popularizuje određene teme.

-Aktivnost u brojnim organizacijama donosi mi mir. Kada nešto organizujemo lepo je svima, a samim tim i meni. Svakog meseca organizujemo književno veče u Kulturnom centru, zaista uživam u radu sa najraznovrsnijim ljudima. To književno veče organizuje Književna omladina Gimnazije, čiji sam član takođe. Pored toga član sam i neformalne grupe „Rtaći iz Kićblona“. Član sam i crkvenog hora crkve Svete Trojice u Mudrakovcu. Trenutno mi najviše znači što sam član sajta „Pozija Srbije“ Ljubodraga Obradovića– objašnjava on.

U više navrata dotakli smo se književnosti, pa je neizbežno pitanje bilo kako on ocenjuje zvaničnu školsku literaturu koja se gotovo ne menja generacijama unazad.

-Pojedini delovi školske lektire nisu za naš uzrast, pa mislim da se tu nalaze zbog opšte kulture. Ja bih voleo da se pod obavezno uvedu Radoje Domanović „Mrtvo more“, ali i sva njegova satira. Zatim Ivo Andrić „Gospođica“ kao i „Znakovi pored puta“. Takođe ja bih, da mogu da sastavljam plan uveo Agatu Kristi u školsku literaturu. Možda bih izbacio antiku iz programa, ali to je subjektivno mišljenje, ja je ne volim. Razredna mi predaje književnost, pa se nadam da neće da se ljuti što ovo govorim – kroz smeh napominje Luka.

Gotovo dve godine zbog epidemije korona virusa na snazi su brojna ograničenja vezana za događaje koji se organizuju, te je i druženje u mnogome ograničeno i uslovljeno trenutnom situacijom. Čini se da se da mladi najviše ispaštaju jer su im uskraćeni brojni socijalni događaji, izslasci i eksurzije.

-Ja volim život, da izlazim, volim prijatelje i ljude, takva sam osoba. Ova korona nas sve sputava, nadam se da će uskoro sve proći i da ćemo svi živnuti konačno – za kraj dodaje Luka.

S.M.


Pesma maloj pijanistkinji

Noćas se sve nežnosti

i sva osećanja spajaju u jedno.

Noćas sam samom sebi stran,

ne znam ni sam ko sam.

A ti mi noćas sviraš

Neke čarobne melodije.

Kroz te melodije se kriju

Vekovi i sve tajne neuzvraćene

ljubavi.

A ja stojim naslonjen

na stari klavir

i osećam kako svaki ton

sluti na ljubav.

Možda je upravo neka

lepa žena kao što si ti

navela kompozitora

da napiše to delo.

Gledam tebe tako lepu

i slušam muziku iz raja.

Muziku koja sadrži

sve lepote ovog života.

Gledam tvoje nežne ruke

kako miluju dirke klavira.

Sva patnja je nestala

na trenutak i poželeh

da večno traje.

Tada sam shvatio

da je večnost najslađa

u malim stvarima

-kada ti sviraš.

Budi kao muzika večna,

ne prestaj.

Tvoj spontani osmeh budio je

u meni najdublja osećanja.

Violinski ključ otključao je

moje srce, a u njemu zauvek

ostale su note.

Jer ti kada sviraš

srce mi otključaš.

Zaploviš u dubine mog srca,

tamo gde nijedna žena nije bila

i otkriješ sve moje tajne.

Napolju mesečina.

Mesec se spustio

i osvetlio dirke klavira,

kao da i njega mami tvoja muzika.

Kakav čin savršenstva može biti

videti tebe, najlepšu

u beloj haljini, blagog osmeha

i puštene, loknaste kose

i čuti zvuke koji nebesa otvaraju.

I zvezde se okupiše

i stadoše kraj prozora.

Nasmejane slušaju tebe

kako sviraš cele noći.

Bio je to raj.

Mala pijanistkinja svirala je

celu noć, neprekidno.

Onda je zaspala.

Legao sam pored nje,

Mesec nas je i dalje posmatrao

A muzika se i dalje čula.


Učlanite se i vi u naš klub čitalaca “Mladi u Gradu”

Ova priča deo je kampanje KruševacGrada pod nazivom “Mladi i šta ih pokreće”, i osnivanja našeg kluba čitalaca “Mladi u Gradu”.   Postanite i vi član ili članica ovog kluba. Napišite nam šta vas pokreće, pošaljite pesmu, sliku, fotografiju ili tek nekoliko redaka o sebi ili nečemu što vas inspiriše. Možete nam pisati u inboksu ili na mejl [email protected] Vaša pisma objavićemo na portalu, a pripremili smo i nagrade iznenađenja za vas.

Ostale vesti

back-to-top