+381 64 812 51 81
Naslovna » Politika » Dve decenije kasnije sa nosiocima petooktobarskih promena u Kruševcu: Miloš Radulović

Dve decenije kasnije sa nosiocima petooktobarskih promena u Kruševcu: Miloš Radulović

– Posle 20 godina mogu sa ponosom da kažem da je Peti oktobar istorijski datum u modernoj Srbiji… On je pre svega značajan jer je doveo do poštenih slobodnih izbora koji su uvod u demokratiju. Svi znamo kakvi su uslovi bili za iskazivanje volje na izborima pre 5. oktobra, da je manje – više postajalo jednoumlje i da nije bilo nikakvog razumevanja za drugačiji politički stav – kaže naš sagovornik

Miloš Radulović je pre Petog oktobra bio predsednik Opštinskog i Okružnog odbora Demokratske stranke Srbije, od 1992. do 2000. godine bio je odbornik u SO Kruševac i na taj period je, kako napominje, posebno ponosan jer je bio neposredno biran. Od 2000 – te do 2012. godine biran je za poslanika. Od 2003. godine, do 2005. bio je predsednik Izvršnog odbora DSS – a, potom do 2008. direktor stranke.

Sa tog mesta se povukao iz zdravstvenih razloga, a do 2012. godine je bio politički aktivan. Ostao je član stranke, a od 2018. godine je u penziji.

* Kakav je Vaš odnos prema 5. oktobru i tadašnjim dešavanjima dve decenije kasnije?

Posle 20 godina mogu sa ponosom da kažem da je Peti oktobar istorijski datum u modernoj Srbiji. Posle svega što se dešavalo do tada, a svi pamtimo ta nesrećna vremena, taj događaj i promene koje su nastale donele su ljudima pre svega radost i nadu da život može da bude lepši i bolji.

Sa ove vremenske distance ne mogu da kažem da su sva očekivanja građana ispunjena, mnogo toga ni dan danas nije urađeno od onoga što se tada obećavalo, ali Peti oktobar je pre svega značajan jer je doveo do poštenih slobodnih izbora koji su uvod u demokratiju.

Svi znamo kakvi su uslovi bili za iskazivanje volje na izborima pre 5. oktobra, da je manje – više postojalo jednoumlje i da nije bilo nikakvog razumevanja za drugačiji politički stav.

* Koja su očekivanja ostala neispunjena?

Ono što ja vidim da kod građana izaziva razočaranje je izgubljena nada u bolji život. Tu pre svega mislim na ekonomski standard, na sigurnost, na očekivanje da će institucije u pravom smislu reči da to budu i da će se vlast pridržavati osnovnog načela podele na sudsku, zakonodavnu i izvršnu.

U Peti oktobar sam ušao sa dubokom željom da građanima bude bolje, ne vođen ličnim interesom. Sa ove distance vidim i da medju nama nije bilo iskrenih ljudi koji su mislili na boljitak gradjana, mogi su bili vođeni svojim interesima.

* Šta se dešavalo u Kruševcu od 24. septembra do 5. oktobra?

Ponosan sam na taj period. Bio sam među onima koji su odlučivali o tome šta ćemo da radimo. Kruševac je bio jedan od prvih gradova u kojima je televizija, lokalni javni servis, postala slobodna i koja je izveštavala o svemu što se dešavalo na ulicama našeg grada.

Pre toga je pristup lokalnom javnom servisu bio otežan, ali smo imali lokalne, privatne televizije, koje su bile u velikoj meri slobodne.

Kruševačka Skupština bila je prva u Srbiji koja je konstituisana posle tih izbora. Posebno sam ponosan jer smo već od 25. septembra imali okupljanja na centralnom gradskom trgu, na kome je bilo više desetina hiljada ljudi koji su dolazili slobodnom voljom da podrže sve to što smo mi radili. Svako ko želi da bude iole objektivan reći će da nikada u Kruševcu nije održan veći skup.

Petog oktobra je iz Kruševca krenulo 26 autobusa i više od 300 automobila koji su se spojili sa kolonom koja je išla sa juga i jugoistoka Srbije. Svi tim ljudima sam neizmerno zahvalan jer su smogli snage i hrabrosti da krenu u Beograd. Ja sam tokom tog dana bio sa izabranim predsednikom Vojislavom Koštunicom. Najupečatljivija mi je bila njihova spremnost da svojim životima brane izbornu pobedu, ali i radost kada su pripadnici policije počeli da prilaze narodu i zajedno sa narodom krenuli u šetnju ulicima Beograda.

* Kako Vama izgleda Srbija danas?

I u naše vreme je bilo grešaka što se tiče ekonomskih promena i mera, ali i to mora da se shvati jer je DOS bila koalicija od 21 stranke u kojoj su postojala različita viđenja. Nisam se lično slagao sa konceptom privatizacije i to sam javno iznosio.

Manje, više sve do 2012. godine, a pogotovu u vremene mandata Vojislava Koštunice kao predsednika, a potom i premijera, bila je izražena želja da se poštuje princip podele vlasti, da svaka bude autonomna, da izvršna vlast ne utiče na ostale. Imali smo slobodne medije, što je bilo vrlo bitno, gde su mogla da se čuju različita mišljenja.

Koštunica se u kampanjama sučeljavao sa političkim protivnicima i iznosili su svoje političke programe. A šta mi imamo danas? Danas imamo da se ustav ne poštuje, da ga ne poštuje predsednik koji treba da zna šta su njegova ovlašćenja. Sada se prepliću ovlašćenja, izvršna se meša u zakonodavnu vlast, ništa se ne čini da sudska vlast radi onako kako narod očekuje, da odgovara onaj ko je kriv, a ne samo da se proziva. Ako je neko lopov taj mora da odgovara, a onaj ko ne čini da taj ne odgovara onda je i on odgovoran.

Mi danas nemamo zakonodavnu vlast u kojoj postoji pluralizam, u parlamentu manje -više imate jednu stranku, što je velika opasnost po demokratiju. Nemamo slobodne medije na kojima mogu da se iznose suprotna mišljenja. Ni jedna država nije opstala koja nije demokratska i gde postoji jednoumlje.

* Koliko dugo to može tako?

Cela ta priča o demokratiji mora da se uozbilji u proces. On traži da se i one stranke koje se nazivaju opozicione počnu da deluju ozbiljno i da budu ozbiljni učesnici u izbornom pocesu. Upravo iz razloga što nam iskustvo kazuje i sve ono što se dešavalo u izborima posle 2012. godine da oni uopšte nisu bili demokratski i slobodni. Sve političke stranke treba da se bore za uslove koji omogućuju slobodne i poštene izbore. Samo tako može da se odupre većini, pritisku i svemu onome što ne valja u izbornom procesu

Ako neka politička stranka ima 700 hiljada članova, a ja bih se uplašio da je vodim, pitanje je koji su motivi svih tih ljudi. Takođe, ako predsednik kaže da su u Vladi mnogi bili skloni korupciji šta to znači, pa nismo ih doveli na ta mesta vi i ja.

* Kako bi vlast trebalo da se ponaša?

Ništa nije do veka, vlast treba pre svega da misli na građane, na narod, da oni žive bolje. Mnogi političari su, generalno, pre svega mislili o svojim ličnim interesima. Vlast treba da otvori medije, da se vidi da postoje i na drugoj strani pametni i vredni ljudi koji nisu politički angažovani. Jer građani treba da iskažu volju i da se priklone onima koji mogu da se obračunaju sa korupcijom i kriminalom i koji mogu da im obezbede bolji život.

Narod je zahvaljujući jednostranom izveštavanju medija koji su pod uticajem vlasti u stanju da, iskoristim slobodan izraz, anesteziran, i da nije u stanju da objektivno vidi šta se dešava. Pravi se negativna selekcija, ne biraju se sposobni već poslušni. Ipak, duboko verujem u mlade i apelujem na njih da se uključe, da naparave zajednički front i da tako krenu ka promenama koje će dovesti do demokratije.

J.B.

- Posle 20 godina mogu sa ponosom da kažem da je Peti oktobar istorijski datum u modernoj Srbiji... On je pre svega značajan jer je doveo do poštenih slobodnih izbora koji su uvod u demokratiju. Svi znamo kakvi su uslovi bili za iskazivanje volje na izborima pre 5. oktobra, da je manje - više postajalo jednoumlje i da nije bilo nikakvog razumevanja za drugačiji politički stav – kaže naš sagovornik Miloš Radulović je pre Petog oktobra bio predsednik Opštinskog i Okružnog odbora Demokratske stranke Srbije, od 1992. do 2000. godine bio je odbornik u SO Kruševac i na taj period…

Review Overview

Rejting korisnika 0.21 ( 3 glasova)

Komentari

Vaš email neće biti vidljiv javno.

x

Proveri i

Zakazano suđenje za ubistvo deteta pri porođaju u Brusu

Suđenje J. Đ. (21), koja je okrivljena za krivično delo ubistvo deteta pri porođaju počinje u Osnovnom sudu u Brusu ...

Digitalno nasilje u emotivnim vezama srednjoškolaca: šta o tome misle nastavnici?

Većina nastavnika smatra da škola treba da se bavi zaštitom učenika od digitalnog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u emotivnim ...

Napredak želi pobedu u derbiju začelja 

U 12. kolu Super lige Srbije, Napredak u nedelju gostuju u Šapcu Mačvi, ekipi na poslednjem mestu sa samo jednom ...

Raste broj obolelih u celom Okrugu

U Rasinskom okrugu je za dan potvrđeno još 27 slučajeva oboljevanja od korone, a virus je, nakon zatišja, ponovo registrovan ...

Uz pomoć GIZ-a do Regionalnog plana upravljanja otpadom

Osim izrade lokalnih planova upravljanja otpadom za 17 opština i gradova u Srbiji GIZ će pomoći u izradi regionalnih planova ...