Dualno obrazovanja na starinski način: Priča iz frizerskog salona porodice Nenadić

U trenucima kada većini gradova u Srbiji, pa tako i Kruševcu nedostaju novi radnici i zanimanja koja su nekad bila na ceni, priča iz frizerske radnje Vase Marića, preko puta otvorenih bazena Sportskog centra u Kruševcu odseća nas kako se u vreme njegove mladosti sprovodilo ono što danas nazivaju dualnim obrazovanjem. Vasilije Marić je 1954. godište, a počeo je da uči frizerski zanat 1969. godine i do današnjeg dana nije ga napustio.

 -Mi smo u to vreme u Školi učenika u privredi u Kruševcu imali bezbroj mladića, koji su učili ovaj zanat. Ja u tome nisam izuzetak. Abilo je ovako: jednog dana smo išli u školu, a drugog imali praksu. To je ustvari u to vreme bilo naše dualno obrazovanje. Tako je je izniklo mnogo dobrih majstora ovog zanata od koga se lepo živelo – priča Vasilije Marič.

Sin Nenad je zanat učio od 1994., a već posle dve godine počeo da radi, naravno kod oca Vase.

-Sve je bilo drugačije tih godina. Sećam se da smo imali i previše posla i sve nam je išlo na ruku: i školstvo, ali i izučavanje zanata. Sada, međutim, već dvanaest godina u našu radnju niko nije došao da pita da li možemo da ga primimo da uči frizerski zanat. To nije dobro ni za zanat ni za mušterije koji doživljavaju svašta od priučenih frizera. –kaže Nenad.

Njegov stariji brat, Predrag, otišao je na fakultet, nije želeo u zanatlje. Nenad je odabrao da ostane I to ovako objašnjava:

– Moj otac je od ovog zanata napravio kuću i školovao sve nas i u svemu je bio uspešan i sada u ovim godinama kao i na početku ovog zanimanja. Mislim da mladi ljudi greše što najčešće biraju zanimanja koja ne donose radost i bolji život za svakog od njih. Treba raditi ono što ljudi vole, ono što je potrebno svakom čoveku u životu, a smatram da su frizeri neophodni svakom našem sugrađaninu.

Nenad, međutim, podseća da, ukoliko se nešto ne uradi oko dualnog obrazovanja za ove zanatlije, ostaće priča o tome da samo ljudi starijeg kova, a ređe mlađi, žele da ostanu i budu u nekoj od frizerskih ili nekih drugih radnji.

Sa tom porukom napuštamo Mariće iz Kruševca, jednu od retkih porodica koje žive isključivo od frizerskog posla, u koji je u sve uključena i Vasina supruga Zorica. Imaju apsolutnu podršku, među Kruševljanima koji su srećni kad izađu iz radnje Vasilija Marića, uspešno obavljenog posla, zbog koga su i došli.

Lj. Marković