Dan sa Katarinom, koja čeka novu protezu – Dođite na Bazar, podržite njen siguran korak

Postavljeno: 16.12.2022

Katarina Arsić (22), studentkinja francuskog iz Kruševca, svakodnevno se suočava sa izazovima prilikom hodanja. Rođena je bez leve noge, kroz detinjstvo koristila različite proteze. Sada joj je potrebna savremena, proteza sa mikroprocesorskim kolenom, koja bi njen korak učinila sigurnim te je oslobodila svakodnevnih bolova. Katarini možete da pomognete tako što ćete doći na Humanitarni bazar, 17. decembra, od 10 do 16 časova, u Klub Kulturnog centra. Mi Vas sada vodimo kroz Katarininu svakodnevnicu.

Od malena želje prilagođava mogućnostima, a bolji oslonac tokom hoda značajno bi joj promenio život. Pošto je kao studentkinja često u pokretu, nova proteza dosta bi joj olakšala funkcionisanje, a svakodnevne obaveze mogla bi da obavlja jednostavnije, bez bola i opterećenja. Kako bi dobila novo ortopedsko pomagalo koje bi joj omogućilo lakši život, Katarini je potrebna pomoć humanih ljudi. Priliku da pokažete humanost imate već sutra (subora, 17. decembar)

Francuski je zavolela još kao mala, gledajući francuske filmove pa joj, prilikom odabira fakulteta odluka nije bila teška:

-Volela bih da budem profesorka. Na časovima didaktike i metodike shvatila sam da taj posao pruža slobodu i kreativnost, mogu sama da organizujem časove, da osmislim zadatke i da prenosim svoje znanje na način koji smatram najpogodnijim. Takođe sam naučila kako da formiram udžbenik za učenike francuskog jezika. Osim toga, nove tehnologije u nastavi, poput blogova i različitih kvizova, osavremenile su učenje jezika i rado bih te tehnologije koristila u svom radu – kaže Katarina Arsić za KruševacGrad.

Puno uči, a slobodno vreme provodi u čitanju, pisanju. Njena posebna strast je film.

-Za sebe bih rekla da sam sanjar pa mi pisanje dozvoljava da svoje misli pretvorim u nešto opipljivo i nešto što se može podeliti sa drugima. Mada sam pisane radove čuvala za sebe, bila sam u prilici da pokažem nekoliko svojih filmova. Interesovanje za sedmu umetnost počelo je u prvoj godini srednje škole kada sam shvatila da mašta može da se pretvori u seriju slika. Svidelo mi se takođe kako emocije i atmosfera mogu da se objasne muzikom. Često sam učestvovala u filmskim konkursima i bavila se složenim temama pa sam uz pomoć profesora i prijatelja, koji su rado glumili u mojim filmovima, dobila i nekoliko nagrada.

Kako kaže, tokom godina je naučila da prilagodi svoje želje svojim mogućnostima, pa je tako u školu išla autom i razvila svoj poseban način trčanja koji joj pomaže kada se rekreativno bavim sportom, uprkos invaliditetu.

-Naučila sam, kako da svakodnevne aktivnosti obavljam na svoj način, kako da plešem, kako da silazim niz stepenice, da se obuvam. Postoje, međutim, neke stvari koje mogu da budu smetnja. Na primer, teško mi je da ubrzam hod ako je to potrebno, osećam bol u mišićima zdrave noge, ne mogu da nosim teške stvari jer lako izgubim ravnotežu, u toku šetnje često pravim pauze i tražim klupe gde mogu da se odmorim, ponekad se sapletem na mali kamen ili čak tepih. Naravno, puno mi znači pomoć prijatelja i porodice koji mi pruže ruku kada je to potrebno.

Dan započinje nameštanjem proteze uz čiju pomoć se kreće i odlazi na predavanja, pešaka.

Međutim, prilikom hoda, neprestano mora da vodi računa da ne dođe do povrede.

– Semestar je u toku i svakodnevno idem na predavanja, a pošto živim na petom spratu koristim lift, koji mi puno znači. Nekad se desi da lift ne funkcioniše, tada moram da idem stepenicama. Ne mogu da hodam brzo pa laganim korakom krenem prema fakultetu koji nije daleko, međutim, trotoari su puni neravnina i zato moram da pazim na svaki korak. Sunčani dani nisu problem, ali posebnu prepreku predstavljaju sneg i vlažno lišće pa moram da budem još opreznija.Fakultet mi je omogućio da koristim lift, zato nema problema kad je u pitanju kretanje po fakultetu.

Javni prevoz ne koristi, a duge šetnje po gradu je zamaraju. Dan sa novom, boljom protezom bio bi znatno lakši, jer pored toga što bi se manje umarala, mogla bi da se oslobodi brige od pada.

– Budući da se pokreti kolena nove proteze prilagođavaju hodu u realnom vremenu bila bih u stanju da hodam brže, sa manje opterećenja i manje utošene snage. Često odustajem od nekih obaveza, te ih odložim za naredni dan, zbog bola u zdravoj nozi koju sada preterano opterećujem. Hod sa novom protezom značio bi da mogu da obavim sve što sam planirala u jednom danu za mnogo kraće vreme i bez bola. Rekla bih da je ključna reč ovde „oslonac“, odnosno sposobnost da koračam po neravnom terenu, a da ne pratim svaki pokret jer znam da je šansa za pad mnogo manja, mogućnost da, tokom hoda, nesmetano gledam šta se odvija u mom okruženju i sigurnost pri svakom koraku – objašnjava Katarina.

Katarina sa protezom C-Leg 4,za koju se prikuplja novac. Fotografija kompanije Ottobock.

Za novu protezu preko fondacije „Budi human“ sakupljena je polovina iznosa, koji ne može da se iskoristi dok se ne sakupi u celosti. Kako biste pomogli našoj sugrađanki, možete doći na dvanaesti Humanitarni bazar koji će se održati 17. decembra od 10 do 16 časova u Klubu Kulturnog centra. Ovaj bazar organizuje udruženje građana „Prava žena“ i Kolo srpskih sestara Kruševac, a sav prohod  je namenjen upravo ovoj mladoj devojci, kojoj je proteza potrebna za sigurniji korak i bolji oslonac.

M.J.

 

Ostale vesti

back-to-top