Crveni krst u doba korone: Ponosni na grad i sugrađane

Postavljeno: 24.11.2021

Pandemija korona virusa Crvenom krstu donela je neke potpuno nove izazove. U borbi protiv nevidljivog neprijatelja stali su u prve borbene redove i uz nesebičnu pomoć ljudi dobre volje stigli do svih onih kojima je pomoć bila potrebna

Od ratova, preko prirodnih nepogoda, do stalne pomoći socijalno ugroženima i bolesnima, uvek smo bili tu. Za naše volontere prepreke nikada nisu postojale. A onda se u trenutku suočite sa nečim potpuno nepoznatim, nepredvidivim. Vremena nema da se pripremite i jedino što znate je da morate delovati odmah i stići do svih kojima je pomoć potrebna. Pratite protokole i krenete, bez straha da i sami možete biti žrtva virusa koji je paralisao čitav svet– kaže Emina Todorović, sekretarka kruševačkog Crvenog krsta.

Jedinica za delovanje u nesrećama koja funkcioniše pri ovdašnjem Crvenom krstu okružnog je karaktera i okuplja zaposlene u organizaciji i volontere. Da bi u ovakvim situacijama bili angažovani, moraju biti punoletni.

Od 200 volontera koliko smo ih okupljali u tom trenutku, na mnoge zbog godina nismo mogli da računamo, jer smo u prvom talasu, tokom vanrednog stanja, mogli da angažujemo samo punoletna lica. Na sreću, veliki broj naših sugrađana se prijavio da pomogne, tako da smo imali sasvim dovoljno ljudi da možemo da stignemo do svih onih kojima je pomoć bila potrebna tokom vanrednog stanja. Mnogi od tih ljudi koristili su i svoja lična vozila kako bi dopremili pakete našim najstarijim sugrađanima, kako bi odlazili umesto njih u markete, apoteke, u banke po penziju. Niko nije pravio ni pitanje koliko je vremena dnevno utrošeno na pomoć drugima, a neretko je to bilo po čitav dan. Danas, sa ove vremenske distance, mogu da kažem da sam zbog svega izuzetno ponosna na svoj grad i svoje sugrađane– kaže Emina.

Novonastala situacija donela je nove zadatke, pored hrane trebalo je obezbediti i sredstva za ličnu higijenu i dezinfekciju, te pomoći i onima koji do tada nisu bili korisnici usluga ove humanitarne organizacije.

I tokom vanrednog stanja narodna kuhiwa nije prestajala sa radom, odnosili smo obroke na kućnu adresu, okolnosti su tada donele i neke nove korisnike, a pored hrane važno nam je bilo da što više ljudi dobije i sredstva za dezinfekciju, jer je to bilo od izuzetne važnosti u tom trenutku. Uz redovne korisnike i naše najstarije sugrađane, pomoć je bila usmerena i na sve ostale koji u tom trenutku nisu bili u mogućnosti da sami brinu o sebi. Tako smo imali situaciju gde porodica živi sa bolesnom majkom i gde je bio potreban neko ko će doneti sve što je potrebno njima– navodi sekretarka.

Da strah od opasnog virusa nije ubio ono najlepše u nama i da se nikada više ljudi nisu trudili da pomognu jedni drugima, navodi naša sagovornica.

Javljali su se Crvenom krstu i brojni ovdašnji privrednici da pomognu, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Tako smo, na primer, dobijali torte koje smo odnosili našim najstarijim sugrađanima na vrata. Ta radost kada se neko od nas pojavi, taj osećaj da je neko želeo da ih obraduje i na ovaj način, tortom, to se rečima ne može opisati. Nekako mi se čini da su im takvi mali gestovi panje vraćali osmeh na lice– ističe Emina.

Kako se vodilo računa da sva ugrožena lica budu zbrinuta, tako se brinulo i o tome da se ne osećaju usamljeno.

Dok su naši najstariji sugrađani imali zabranu izlaska iz kuće, trudili smo se da prilikom svakog dolaska porazgovaramo sa njima, da ih pitamo kako su, kako se osećaju… U međuvremenu smo otvorili i kol centar za psihološku podršku, pa su u svakom trenutku mogli da pozovu, da popričaju sa stručnim licima. Ipak, čini mi se da su im susreti sa našim volonterima bili draži, jer su im direktni kontakti  u trenutku izolacije najviše i nedostajali- kaže Emina.

Da nije bilo svejedno kada nekoga pošaljete na teren, te da je pored brige o ugroženima, sve vreme bio prisutan i strah za zdravlje volontera, kažu u Crvenom krstu.

Iako su naši volonteri na teren išli u punoj zaštitnoj opremi, sa unapred datim smernicama kako da zaštite i sebe i druge, strah za njihovo zdravlje bio je prisutan svaki put kada ih pošaljete na teren. S druge strane, kada vidite tu njihovu rešenost i preveliku želju da pomognu, onda se nekako nadate i želite da verujete da im se ništa loše neće dogoditi. Tako je i bilo. Naši volonteri su uspeli da se sačuvaju, a ono što su tada učinili za svoj grad i svoje najstarije sugrađane, ostane zauvek upamćeno. Najveća nagrada im je možda to što su nakon izlaska iz izolacije mnogi kojima je pomoć pružena pozivali Crveni krst samo da pitaju za naše volontere, da kažu kako ih nikada neće zaboraviti i da im nedostaju ta draga lica koja su u teškim trenucima dočekivali na svojim vratima – kaže sekretarka Crvenog krsta.

D.P.


Ostale vesti

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

back-to-top