+381 64 812 51 81
Naslovna » Projekti » Projekti 2016 » Ćićevac - Od koridora do Mojsinja » Če­ka­ju se po­ten­ci­jal­ni in­ve­sti­to­ri

Če­ka­ju se po­ten­ci­jal­ni in­ve­sti­to­ri

Zbog ne­u­re­đe­ne put­ne in­fra­struk­tu­re i ne­do­stat­ka tu­ri­stič­kih kom­plek­sa, pri­rod­ne le­po­te Moj­sinjske Sve­te Go­re ne­do­voqljno su is­ko­ri­šće­ne. Za o­zbiqljni­ja u­la­ga­nja u o­vaj zna­ča­jan tu­ri­stič­ki po­ten­ci­jal Op­šti­na Ći­će­vac ne­ma ka­pa­ci­te­ta a, ka­ko na­vo­de nad­le­žni, dr­ža­va o­vaj kraj ne pre­po­zna­je kao va­žan na tu­ri­stič­koj ma­pi Sr­bi­je

cic4 Iako spada u red najma­njih u Srbiji, Ćićevac je opština bogate tradicije i viševekovne istorije, poznata po brojnim kultur­no istorijskim spomenicima. Mojsinjska Sveta Gora sa preko 70 crkava i crkvišta iz ranog srednjeg veka,  Kula Todora od Stalaća koju je knez Lazar podigao na ostacima antičkog grada, ostacima rimske pekare u Stalaću…

– Reč je o  bogatim potencijalima koji bi mogli da privuku brojne turiste, ali  zbog neuređene putne infrastrukture i nedostatka turističkih kompleksa, posete turista  izosaju – kažu Dra­ga­na Ra­do­sa­vlje­vić, še­fi­ca ka­bi­ne­ta pred­sed­ni­ka op­šti­ne i Sla­vo­ljub Si­mić, pred­sed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne.

Ob­ja­šnja­va­ju  da op­šti­na  ne­ma sred­stva za ne­ka o­zbilj­ni­ja u­la­ga­nja, a­li i da  dr­ža­va ne pre­po­zna­je o­vaj kraj kao zna­ča­jan na tu­ri­stič­koj ma­pi Sr­bi­je.

– Pro­jek­ti sa ko­ji­ma smo mno­go pu­ta do sa­da kon­ku­ri­sa­li kod re­sor­nog mi­ni­star­stva, ni­su pre­po­zna­ti kao zna­čaj­ni. Od dr­ža­ve do sa­da ni­smo do­bi­li ni­ka­kvu po­moć, ta­ko da se sve sve­lo na skrom­na u­la­ga­nja op­šti­ne – is­ti­ču o­ni.

Go­vo­re­ći o do­sa­da­šnjim u­la­ga­nji­ma op­šti­ne u raz­voj tu­ri­zma u o­vom kra­ju, iz­dvo­ji­li su as­fal­ti­ra­nje  pu­ta na po­te­zu Grad Sta­lać-se­lo Bra­lji­na, u du­ži­ni od če­ti­ri ki­lo­me­tra. Reč je o in­ve­sti­ci­ji vred­noj  o­ko 10 mi­li­o­na di­na­ra ko­ja je re­a­li­zo­va­na pre dve go­di­ne, a po­red to­ga što je o­bez­be­đen bo­lji pri­stup cr­kva­ma, iz­grad­nja o­vog pu­ta u­ti­ca­la je i na to da se  na o­ba­li Ju­žne Mo­ra­ve iz­gra­di vi­kend na­se­lje sa o­ko 15-tak o­bje­ka­ta.

cic2

U pla­nu za na­red­ni pe­ri­od je i as­fa­ti­ra­nje de­la pu­ta na po­te­zu Bra­lji­na-Tru­ba­re­vo, u du­ži­ni od o­ko o­sam ki­lo­me­ta­ra, či­me bi se po­ten­ci­jal­nim tu­ri­sti­ma ko­ji pu­tu­ju u Ri­bar­sku Ba­nju, a pro­la­ze kroz o­vaj kraj, put skra­tio za 15-tak ki­lo­me­ta­ra.

U skla­du sa mo­guć­no­sti­ma, op­šti­na  ra­di i na a­fir­ma­ci­ji Ku­le To­do­ra od Sta­la­ća, kroz ma­ni­fe­sta­ci­je ko­je se već tra­di­ci­o­nal­no or­ga­ni­zu­ju na o­vom pro­sto­ru.

-„Pod kri­li­ma Ar­han­ge­la” je kul­tur­na ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ja se sva­ke go­di­ne u ju­lu me­se­cu o­dr­ža­va u Sta­la­ću, a na pra­znik Sve­te Tro­ji­ce, pod Ku­lom To­do­ra od Sta­la­ća, or­ga­ni­zu­je se već tra­di­ci­o­nal­na ma­ni­fe­sta­ci­ju “Mo­ra­va nas vo­da od­ra­ni­la” – na­vo­de o­ni.

cic3

U op­šti­ni is­ti­ču da  je u na­red­nom pe­ri­o­du pla­ni­ra­no i u­re­đe­nje cr­ka­va i cr­kvi­šta na pro­sto­ru Moj­sinj­skih pla­ni­na.

-Na o­vom pro­sto­ru na­la­zi se pre­ko 70 cr­ka­va i cr­kvi­šta iz XIV ve­ka. Plan je da se u­ra­di sig­na­li­za­ci­ja, da se u­re­de pri­la­zi i pro­stor o­ko tih sve­ti­li­šta – ka­žu o­ni, uz pod­se­ća­nje da je u o­vom tre­nut­ku  pot­pu­no i­li de­li­mič­no o­ži­vlje­no ne­ko­li­ko cr­ka­va i ma­na­sti­ra, po­put  Sve­tog Ro­ma­na (Đu­nis), Sve­tog Mar­ka (Ja­ko­vac), Sve­te Ne­de­lje (Gor­či­lo­va), Sve­te Pet­ke (Sta­lać), Po­ko­ro­va Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Mr­ze­ni­ci.

Po­vr­ši­na pod šu­ma­ma od o­ko 3.300 hek­ta­ra po­god­na je za raz­voj lov­nog tu­ri­zma, a bo­gat­stvo vod­nih to­ko­va pru­ža mo­guć­nost raz­vo­ja ri­bo­lov­nog tu­ri­zma. U pla­nu je, ka­ko ka­žu, i iz­grad­nja et­no se­la  kraj o­ba­le Ju­žne Mo­ra­ve, gde se, u­glav­nom vi­ken­dom,  o­ku­plja­ju sport­ski ri­bo­lov­ci.

-Na po­te­zu od Grad Sta­la­ća do Bra­lji­ne pri­su­tan je ve­li­ki broj sport­skih ri­bo­lo­va­ca ko­ji tu po­sta­vlja­ju ša­to­re, a do­la­ze iz Kru­šev­ca, Ni­ša i ce­log re­gi­o­na. Op­šti­na pla­ni­ra da ku­pi taj deo ze­mlji­šta i da tu iz­gra­di et­no se­lo – na­ja­vlju­ju u Op­šti­ni, na­gla­ša­va­ju­ći da je to sa­mo jed­na od i­de­ja, te da je  po­ziv o­tvo­ren za  sve po­ten­ci­jal­ne in­ve­sti­to­re ko­ji bi že­le­li da u­la­žu u tu­ri­zam u o­vom kra­ju, a ko­ji­ma bi  Op­šti­na po­mo­gla u smi­slu u­br­za­va­nja pro­ce­du­ra o­ko do­bi­ja­nja  po­treb­nih  do­zvo­la.

cic5

Ka­ko is­ti­ču, tre­nut­na po­se­će­nost tu­ri­sta svo­di se na i­ni­ci­ja­ti­ve po­je­di­na­ca, a u­ko­li­ko po­sto­ji in­te­re­so­va­nje za grup­ni o­bi­la­zak lo­ka­li­te­ta, Op­šti­na iz­la­zi u su­sret.

-Op­šti­na o­bez­be­đu­je vo­di­če,  u­glav­nom su to me­šta­ni ko­ji po­zna­ju pri­li­ke na te­re­nu. Ta­ko je sa­da, a plan i pri­o­ri­tet  za na­red­nu go­di­nu  je for­mi­ra­nje Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, što će iz­me­đu o­sta­log pod­ra­zu­me­va­ti i pro­fe­si­o­nal­ne vo­di­če – ka­žu, do­da­ju­ći da će op­šti­na u na­red­nom pe­ri­o­du in­ten­ziv­ni­je ra­di­ti na  pro­mo­ci­ji tu­rič­tic­kih po­ten­ci­ja­la kroz iz­ra­du pro­mo­tiv­nog ma­te­ri­ja­la, na­stu­pa na saj­mo­vi­ma…

Ka­da je u pi­ta­nju sport­sko re­kre­a­tiv­ni tu­ri­zam,  tu­ri­sti­ma su za sa­da    do­stup­ne ak­tiv­no­sti po­put ka­ja­ka na di­vljim vo­da­ma i raf­ting Ju­žnom Mo­ra­vom u de­lu Sta­lać­ke kli­su­re. Du­go­roč­no, na o­ba­la­ma re­ka Za­pad­ne, Ju­žne i Ve­li­ke Mo­ra­ve, u pla­nu je iz­grad­nja ma­njih spor­stko re­kre­a­tiv­nih ce­na­ta­ra i u­re­đe­nje pe­šač­kih i bi­ci­kli­stič­kih sta­za.

Pre­ma re­či­ma Si­mi­ća, op­šti­nu Ći­će­vac je ne­dav­no po­se­tio kin­se­ki in­ve­sti­tor ko­ji je po­ka­zao in­te­re­so­va­nje za u­la­ga­nje na pro­sto­ru Moj­sinj­ske Sve­te Go­re i Ju­žne Mo­ra­ve.

-Ki­ne­ska de­le­ga­ci­ja bi­la je o­du­še­vlje­na o­nim što su za­te­kli na te­re­nu, ni­su mo­gli da ve­ru­ju da ta­ko ne­što po­sto­ji sa­mo na ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od ma­gi­stral­nog pu­ta.

Pokazali su interesovanje za ulaganje u lovni turizam, kao i za izgradnju hotela koji bi bio na raspolaganju i turistima koji borave u Ribarskoj i Soko Banji – kazao je on, dodajući na kraju da je  beogradsko Udruženje “Todor od Stalaća ” zainteresovano  za obnovu tvrđave i crkava Mojsinjske Svete gore, te da se u toj opštini nadaju  da će u skorije vreme  ti projekti biti i realizovani.

D.P.

 

 

Zbog ne­u­re­đe­ne put­ne in­fra­struk­tu­re i ne­do­stat­ka tu­ri­stič­kih kom­plek­sa, pri­rod­ne le­po­te Moj­sinjske Sve­te Go­re ne­do­voqljno su is­ko­ri­šće­ne. Za o­zbiqljni­ja u­la­ga­nja u o­vaj zna­ča­jan tu­ri­stič­ki po­ten­ci­jal Op­šti­na Ći­će­vac ne­ma ka­pa­ci­te­ta a, ka­ko na­vo­de nad­le­žni, dr­ža­va o­vaj kraj ne pre­po­zna­je kao va­žan na tu­ri­stič­koj ma­pi Sr­bi­je Iako spada u red najma­njih u Srbiji, Ćićevac je opština bogate tradicije i viševekovne istorije, poznata po brojnim kultur­no istorijskim spomenicima. Mojsinjska Sveta Gora sa preko 70 crkava i crkvišta iz ranog srednjeg veka,  Kula Todora od Stalaća koju je knez Lazar podigao na ostacima antičkog grada, ostacima rimske pekare u Stalaću… - Reč je o  bogatim…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Kotao od 50 tona kroz krov vraćen u Toplanu!

Jedan od dva kotla na ugalj, koji su do ove godine bili „odgovorni“ za grejanje većine korisnika Gradske toplane, vraćen ...

Šekspir pred kruševačkom publikom

Prvi put u izvođenju kruševačkog ansambla Vilijem Šekspir odigran je pred pred ovdašnjom publikom. Reč je o njegovoj komediji „Kako ...

Teniski turnir u Kruševcu

Pobednik tradicionalnog turnira Teniskog kluba Kruševac za ovu godinu, u konkurenciji do 50 godina starosti, je bivši košarkaš Dragan Marković. ...

Sajam knjiga i izdavaštva Rasinskog okruga: Vreme je za knjigu…

Tridesetak izdavača i pisaca kruševačkog kraja od danas je kraj svojih štandova u Klubu kulturnog centra, u okviru devetog po ...

SNS – nastavljamo da unapređujemo grad

Obeležavanje Dana oslobođenja Grada, početak grejne sezone, zamena svetiljki gradske rasvete, te kritika opozicije, bile su teme današnje konferencije za ...