+381 64 812 51 81
Naslovna » Kultura » Branislav Nedić: „Ženski rodoslov“ stiže za Vidovdan

Branislav Nedić: „Ženski rodoslov“ stiže za Vidovdan

Na poziv Madlenijanuma iz Beograda, Kruševačko pozorište će učestvovati u projektu pozorišne adaptacije knjjige „Ženski rodoslov“ poznate kruševačke književnice Ljiljane Habjanović Đurović, saopštio je ekskluzivno za Kruševacgrad upravnik Branislav Nedić

– Ta nas koprodukcija očekuje sledeće godine. Verujem da će to biti veoma značajna predstava i očekujem da ćemo baš oko Vidovdana, za proslavu 650 godina grada Kruševca, i da je premijerno izvedemo – kaže Nedić sa kojim smo razgovarali i o skorom početku nove pozorišne sezone, kovid iskustvima i budućnosti pozorišta u okolnostima epidemije korona virusa

Kruševačko pozorište po drugi put tokom epidemije započinje rad, ovoga puta i novu sezonu pod novim okolnostima. Otvoriće je u nedelju lutkarskom predstavom „Tri praseta“ na Trgu glumaca, u sredu je na programu „Ružno pače“, a naredne subote monodrama Biljane Jocić „Muškarci“. Reč je o predstavama koje, kaže naš sagovornik, upravnik Kruševačkog pozorišta, Branislav Nedić, apsolutno bezbedne što se tiče glumaca, a i publiku, s obzirom na to da se igraju napolju. Svoja vrata za publiku, otvata u oktobru, pod sloganom „Bezbedno je u pozorištu“.

– Od oktobra, ako sve bude u redu, nastavićemo klasično igranje u sali Pozorišta i to, pre svega, onih predstava koje svojim karakterom, svojim mizanscenom i režijom zadovoljavaju makar osnovne bezbedonosne potrebe, pre svega što se glumaca tiče. Jer, nije problem sa publikom, publiku ćemo rasporediti. Sala će biti puna 30 do 50 odsto, u zavisnosti od posetilaca. Problem je što se glumaca na sceni tiče, tu moramo dosta da vodimo računa jer su oni faktički jedini nezaštićeni – kaže Nedić u intervjuu za naš medij.

* Ta situacija sa glumcima se ispostavila kao problem za koji rešenje nije umelo da da ni Ministarstvo ni Krizni štab. Izgleda da taj recept kako da glumci budu zaštićeni niko nije pronašao?

– Pa, izgleda da je i nemoguć u ovoj situaciji danas kada se uzmu u obzir korona i karakter većine predstava. Postoje neke postmodernističke predstave koje u samoj svojoj režiji podrazumevaju udaljenost glumaca od glumaca, govor pravo na publiku, ali u ovoj situaciji mi sad imamo sedam, osam predstava koje ćemo u dogovoru sa rediteljima malo prerežirati i dobiti tu potrebnu distancu. Za ostale predstave ćemo sačekati neko vreme da vidimo da li će se nešto promeniti, jer nam je svakako sigurnost naših ljudi na prvom mestu. Ali, eto, repertoar će postojati i u oktobru mesecu, videćemo da i neke predstave koje su tog karaktera a dobre, dovedemo i da i na taj način dopunimo naš repertoar.

* Kako Pozorište, inače preživljava period kovid krize?

– Dosta teško kao i svuda. Bioskopima je tu mnogo lakše, slično je i kod restorana i kafića gde postoje određene mere i pravila, ali pozorište je baš ta živa stvar gde ljudi na sceni predstavljaju nešto nekima u publici. To je ta interakcija živa koja ne može da postoji bez direktnog susreta ljudi. I onda to jeste specifično i to je i razlog što smo tek sada dobili tu nazovi dozvolu da možemo da radimo. Ali, opet, vreme je takvo. Ova korona neće sutra da nestane, ona će u težem ili blažem obliku tajatijoš neko vreme, tako da bismo morali da naučimo da živimo sa tim.

* Da li to znači da ćete ubuduće birati nove predstave koje u startu zadovoljavaju te kriterijume?

– Tako je, nedavno smo imali i sastanak svih direktora pozorišta iz Vojvodine i centralne Srbije, nas tridesetak direktora je bilo na tom sastanku i to je upravo bila jedna od tema, da možda, kao što je nekada Šekspirovo vreme nosilo pravilo da samo muškarci igraju, kao što je doba monarhija, kraljevina, nosilo da se igraju samo priče o junacima…, možda će neko kroz neko vreme gledati ovaj period kroz koronu i neki istoričar umetnosti i pozorišta će reći da je to vreme obeležio taj i taj način igranja predstava, biranja tekstova, biranja reditelja koji će moći u startu da urade neke stvari koje će zadovoljavati, ma kako to banalno zvučalo, te neke bezbedonosne norme. Ali zašto da ne. Pozorište je i preživelo dve hiljade i kusur godina zato što se prilagođavalo. Tako da smo i mi sad u nekom periodu da ćemo morati da se prilagođavamo. Na koji način i koliko, videćemo.

* Da li mislite da te prepreke prete da umanje umetnički domet pozorišni?

– Ne, naprotiv, jer će morati malo više da se mašta, malo više da se radi, da se razmišlja da se ne uništi osnovni tok radnje, da se ne uništi osnovna emocija, a sa druge strane da se prikaže i bez direktnog fizičkog kontakta ili dodira. To može samo da donese jednu novu dimenziju pozorištu, a verujem da svaki komad u rukama talentovanog reditelja može da bude funkcionalan i može da bude dobar i uz sve ove neuslove koje imamo.

* A kako je kada pogledamo finansijsku stranu pozorišta danas?

– Mi imamo tu sreću, za razliku od nekih drugih, da nas grad podržava finansijski, da su sve isplate redovne, da ne trpimo, da taj naš neki prihod koji ne ostvarujemo trenutno ne pravi problem. Ja znam da u drugim gradovima moje kolege imaju problem, da su im smanjivali budžete, programska sredstva, da je bilo otpuštanja. Baš imaju dosta problema ali preživljavaju i tu nema odustajanja.

* Koliki je trenutno ansambl Kruševačkog pozorišta?

– Trenutno ima petnaestoro glumaca. Ima tu i mladih glumaca koje angažujemo povremeno i tu smo iskoristili tu neku mogućnost da i njima damo određena sredstva pošto su i ti mladi umetnici slobodni umetnici i nemaju stalni prihod, a kada nema predstava, nema ni tog povremenog prihoda. I onda smo za tih naših petoro, šestoro glumaca koji su nam saradnici, a Kruševljani su inače svi, našli način da im pomognemo.

* Kruševačko pozorište i inače važi za kuću koja daje šansu mladima da zaigraju svoje prve predstave?

– Tako je. Moramo da damo šansu da se podržavaju ti mladi ljudi koji su, pre svega iz Kruševca i okoline i oni apsolutno imaju prednost. Ako svojim talentom dalje zasluže onda će i ostati, a ako ne, dovoljna im je pomoć što građani ovog grada finansiraju pozorište i što mogu da tu startuju. Na primer, ^ačak i neki drugi takođe veliki gradovi nemaju pozorište i tamošnji mladi glumci nemaju tu privilegiju da počnu negde, da se pokažu, da ih neko vidi, pa da nastave dalje svoju karijeru, ali, zahvaljujući ljudima iz ovog grada koji vole pozorište, oni imaju tu privilegiju.

* Vidimo da se vraćaju i gostovanja na festivalima, pre svega onim koji su na otvorenom. Koliko ste uzgubili gostovanja zbog korone a šta ćete uspeti da nadoknadite.

– Mislim da će se 80 odsto onoga što je trebalo da bude, održati do kraja godine, naročito ovi festivali koji su na otvorenom. Ali, ono što je meni žao jeste međunarodna saradnja koju je trebalo da ostvarimo. Trebalo je da ja budem gost na festivalu u Sankt Petersburgu, kod pozorišta koje je bilo kod nas prošlog juna i na taj način da otvorim tu saradnju i da već idućeg marta ili maja kad oni imaju festival da idemo kod njih. Sad je to otpalo. Trebalo je da idemo i u Belorusiju na njihov veliki festival, ali je i to sada propalo. Ali, valjda će se stvari normalizovati pa ćemo i to nastaviti sledeće godine kada na to dođe red.
N. Budimović

Još dve premijere

– Septembar smo iskoristili i za početak rada na jednoj novoj predstavi Kruševačkog pozorišta. Reč je o predstavi „Nosorog“ Ežena Joneska u režiji Vladimira Popadića. Početak rada je 25. septembar i mi je očekujemo početkom novembra. Ono čime ćemo se još predstaviti našoj publici, kada je reč o novoj premijeri, jeste predstava „Mačak otišao u hajduke“ po tekstu Branka Ćopića i u režiji Aleksandra Pejakovića, dečija lutkarska predstava. Ona je spremna da se premijerno izvede našoj publici i to će se dogoditi u oktobru.

Kakvo je iskustvo bilo igrati na Slobodištu?

– Na žalost, neuslovno je dosta na Slobodištu. Mi smo to na mišiće bukvalno izgurali, jer smo želeli da posle dva tri meseca pauze uradimo nešto na bezbednom mestu. Slobodište je najbezbednije i predivno mesto za igranje predstava, to je bio predivan amfitetatar, pravi teatar antički, izmišljen za igranje predstava, međutim ko god je bio tamo, imao je i prilike da vidi da nije to više uslovno kako je nekada bilo. To je dosta zapušteno, naravno, prošlo je 40 godina od kad je to pravljeno, taj bunker je sa malom kišom poplavljen. Scena je prekrivena zemljom i gledalište gde su se nekad postavljale klupice. Vremenom je i tu zemlja prekrila stepenike, tako da i kad postavimo klupice sedi se bukvalno kao na zemlji. Ipak, to je lepo prošlo, bilo je 300, 400 ljudi što je za onaj period i straha od korone i straha od lošeg vremena, pošto je skoro svaki drugi dan padala kiša, dobar broj.

Na poziv Madlenijanuma iz Beograda, Kruševačko pozorište će učestvovati u projektu pozorišne adaptacije knjjige „Ženski rodoslov“ poznate kruševačke književnice Ljiljane Habjanović Đurović, saopštio je ekskluzivno za Kruševacgrad upravnik Branislav Nedić - Ta nas koprodukcija očekuje sledeće godine. Verujem da će to biti veoma značajna predstava i očekujem da ćemo baš oko Vidovdana, za proslavu 650 godina grada Kruševca, i da je premijerno izvedemo - kaže Nedić sa kojim smo razgovarali i o skorom početku nove pozorišne sezone, kovid iskustvima i budućnosti pozorišta u okolnostima epidemije korona virusa Kruševačko pozorište po drugi put tokom epidemije započinje rad, ovoga puta i novu…

Review Overview

Rejting korisnika 4.08 ( 2 glasova)
x

Proveri i

Omladinci Trajala remizirali protiv Crvene zvezde

U 15. kolu Omladinske lige Srbije, u Kruševcu su Trajal i favoziovana Crvena zvezda podelili bodove, igrajući nerešeno 2:2. Napredak ...

Košarkaši Napredak Juniora poraženi u Leskovcu

Košarkaši kruševačkog Napredak Juniora poraženi su u 4. kolu Druge muške lige Srbije u gostima KK Zdravlje u Leskovcu 81:65. ...

Od juče 30 novozaraženih u Rasinskom okrugu, u Srbiji 757

U prethodna 24 časa, regiastrovano je 30 osoba pozitivnih na korona virus na području Rasinskog okruga. U Srbiji je do ...

Neslaganja u redovima kruševačkih socijalista, deo članova zatražio hitan sastanak sa predsednikom Dačićem

U javnost je procurelo pismo kojim deo članova gradske organizacije Socijalističke partije u Kruševcu traži  hitan razgovor sa šefom partije ...

Skupština Srbije danas o Predlogu zakona o ministarstvima

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je prvu sednicu drugog redovnog zasedanja parlamenta, a na dnevnom redu je ...