Avram Avramović predstavio kapitalno delo ”Govor i narečje Gornjotopličkog kraja”

Avram Avramović iz Sremčice predstavio je u Kuršumliji, u prepunoj sali Crvenog krsta, svoje kapitalno delo ”Govor i narečje Gornjotopličkog kraja”. O ovoj naučnoj riznici iz istorije, antropologije, etnologije, lingvistike i drugih naučnih oblasti govorili su prof. dr Radomir Biočanin, Predrag Dašić, novinar i publicista Živomir Milenković i autor

Piše: Živomir Milenković

Najpre je prof. dr Radomir Biočanin, recenzent knjige prisutnima predstavio publicistu Avrama Avramovića:

– U delima Avrama Avramovića, srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas. Narodne običaje često prate razne tajanstvene i mistične radnje koje narod čini u raznim prilikama i iz raznih pobuda, verujući da će mu to nekako pomoći i koristiti. Narodne običaje često prate razne tajanstvene i mistične radnje, koje narod čini u raznim prilikama i iz raznih pobuda, verujući da će mu to pomoći i koristiti.

Sve napisano u knjizi je istinito, i sve ima svoje vreme, svedoke i dokumente. U njoj je obilje ekskluzivnih, interesantnih, čak i intrigantnih, ali uvek tačnih događaja, dokumenata, slika, detalja i ličnosti sa kojima je pisac sarađivao. Sva njegova razmišljanja uvek su bila napredna, inovativna i «gledala» ispred trenutnog vremena i okruženja. Sva delovanja bila su proaktivna i multidisciplinarnog karaktera, tako da on veruje kako će neki čitaoci imati šta da nauče, razmisle o sebi i svojim aktivnostima, pa, možda, i da se koriguju dok još može, kako kasnije ne bi tražili krivca u nekom drugom (političarima) ili Svevišnjem (Bogu), što je veoma čest slučaj kod našeg čoveka. A krivac je, obično, skriven u nama samima. Samo božanske stvari su savršene, sve ostalo podleže sumnji i naučno praktičnoj proveri.

Ovo kapitalno delo nas podseća da ipak negujemo svoj jezik, jer narod koji zaboravi svoje reči, polako zaboravlja i sebe.

Gordana Milentijević iz Beograda je u kritičkoj formi napisala svoje mišljenje:

– Običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas. Njih često prate razne tajanstvene i mistične radnje koje narod čini u raznim prilikama i iz raznih pobuda, verujući da će mu to nekako pomoći i koristiti. Različito ih tumačimo i namenjujemo za svaku radnju, svaki događaj, svaki odmor, svaku priliku i nepriliku: da se zaštiti zdravlje ukućana, da se sačuva i poveća porod i imovina, da pada kiša i da se natope žedna polja, da se suzbiju i razbiju gradonosni oblaci. da se pridobije osoba koja se voli, da se izleči bolesnik, da se napakosti nekome, itd. Postoji mnogo narodnih običaja: za svaku radnju, svaki događaj, svaki praznik, svaku priliku i nepriliku.

Kultura i umetnost, običaji i verovanja, lepota i mudrost življenja, čine tradiciju jednog naroda, nastavio je novinar i publicista Živomir Milenković Žića.

– Tradicija naroda bogata je i neiscrpna riznica koju treba otvarati, otkrivati, upoznavati i tako od zaborava sačuvati neprocenjive vrednosti koje čine lepotu duha našeg naroda. To je nešto što se ustaljeno prati, obeležava i proslavlja, što se sa kolena na koleno, nasleđuje, menja ili propada.

Toplički narod je sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima očuvanja. Međutim, mnogi običaji su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti. Danas, unutar srpskog entiteta, postoji sve veća težnja da se većina običaja obnovi i utka u kontekst savremenog života.

Najzastupljeniji i najpoznatiji običaji su iz životnog ciklusa, koji su u vezi sa rođenjem, krštenjem, venčanjem, odlaskom u vojsku, smrću itd. Koliko je čuvanje običaja bilo značajno za zajednicu govori i izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”.

Istaknuti naučni radnik Predrag Dašić je istakao veliki značaj ove knjige:

– Knjiga Avrama Avramovića ”Govor i narečje Gornjotopličkog kraja” nas vraća jedan korak nazad kroz vekove i korenima našeg naroda, u vreme kada su reči imale dušu, a svaka izgovorena reč nosila toplinu i značenje koje danas često zaboravljamo.

U trenutnom stanju nauke i tehnologije i vremenu brzih tehnoloških promena u kome se svakodnevno rađa veliki broj novih tehnologija i proizvoda rađa se i mnoštvo savremenih izraza, autor ove knjige nas podseća koliko je važno sačuvati lepotu i bogatstvo starog jezika Gornjotopličkog kraja. Svaka napisana i objašnjena stara reč u ovoj knjizi nije samo deo rečnika, već je ona svedočanstvo kulture, tradicije i načina života naših predaka Gornjotopličkog kraja.

Rečnik ”Govor i narečje Gornjotopličkog kraja” nas podseća da ipak negujemo svoj jezik, jer narod koji zaboravi svoje reči, polako zaboravlja i sebe. Zahvaljujem autoru na trudu i ljubavi prema jeziku i izdavaču na trudu uloženom u delu tehničkog uređenja i publikovanja, i nadam se da će ova knjiga pronaći put do svake biblioteke i svake škole u ovom kraju i/ili šire na nivou Srbije.

Mnogo činjenica je napisao i zapisao Avram Avramović u svojoj monografiji (“Jedna priča o životu”) i u ovoj najnovijoj knjizi, nakon opsežnog istraživanja i pretraživanja, a pred svojim zemljacima (rodom iz sela Žuč, kod Kuršumlije) je govorio vrlo nadahnuto i oduševio mnogobrojnu publiku:

– Običaji su, od najranijih vremena, ispunjavali jednu od svojih važnih uloga, čuvanje identiteta naroda. Mi smo narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Međutim, mnogi običaji Srba su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti. Danas, u izmenjenim okolnostima, unutar srpskog entiteta, postoji sve veća težnja da se većina običaja obnovi i utka u kontekst savremenog života. Ali, pitanje je koliko su se oni sačuvali do danas u svom izvornom obliku i značenju i kako se poštuju.

Nekada je Toplički kraj bio bogat narodnim običajima koji su vremenom iščezavali. Razlog njihovog nestajanja je i prodiranje gradskog načina života u selo, a i savremena obrada zemljišta je učinila da se zaboravi jedan od najplemenitijih i najlepših običaja – moba. Moba se zvala kad se pravila kuća, kad se oralo, kad se žela pšenica. Mobom se brao i komišao kukuruz. Na mobu se išlo i kod siromašnih i bogatih domaćina. Svaka je bila svečani čin. Učesnici su se takmičili između sebe ko će više i bolje uraditi deo posla. Svađa i zađevica na mobi nije bilo. Svaka moba praćena je smehom i veseljem i pesmom koju su svi pevali. Obično se večera posle napornog dana završavala igrankom.

Varvarin: Lapčević i Đidić pred punom salom Opštinske biblioteke