Sa „skenera“ kruševačkog sveta rada – prava na papiru

Postavljeno: 01.10.2016


Nepoštovanje dužine radnog vremena, rad bez slobodnih dana, nemogućnost korišćenja godišnjeg odmora i bolovanja, rad na crno, neuplaćivanje doprinosa za PIO, neisplaćivanje otpremnine, kašnjenje plate, najčešći su oblici kršenja radnih prava, pokazuje straživanje lista GRAD i portala krusevacgrad.rs.

Sindikati, čije je delovanje oslabljeno gašenjem društvenog sektora i osipanjem članstva, spas vide u otvaranju novih radnih mesta te vođenju kvalitetnog dijaloga između poslodavaca, sindikata i predstavnika lokalne vlasti. Pema njihovom iskustvu, najveći problem što radnici često pristaju na kršenje prava i ne obraćaju se sindikatu, jer strahuju od isterivanja s posla i mobinga.

Raspad SFRJ i smanjivanje tržišta, višegodišnje sankcije i ratovi krajem prošlog veka te skoro dvodecenijska tranzicija i u velikoj meri neuspešna privatizacija početkom novog milenijuma, doveli su nekada moćnu kruševačku privredu do kraha, a blizu20 hiljada ljudi ostavili bez posla.

 Gašenjem društvenog sektora rastao je privatni, a mnogi novopečeni vlasnici, u situaciji velike ponude radne snage i teških uslova privređivanja, radna prava poštuju samo na papiru.

 U Kruševcu je na kraju prošle godine, prema statističkim podacima, u pravnim licima i kod preduzetnika radilo  oko 27  hiljada ljudi, dok je na evidenciji nezaposlenih oko 15 hiljada, od kojih svaki šesti sa višom ili visokom školom,  te u takvoj situaciji armija zaposlenih pristaje da ćuti i trpi kršenje radnih prava. 

karikatura

Ćute i trpe jer nemaju izbor!

Slabo plaćeni i nezaštićeni zaposleni kod privatnih poslodavaca, pristaju na sve uslove rada kako bi sačuvali posao. Među onima koji rade poslove za koje nije potrebna  određena  kvalifikacija, sve više je fakultetski obrazovanih, spremnih da rade za minimalac, ali  nespremih da javno progovore o tome kako se i u kojoj meri krše njihova radna prava.

  U razgovoru sa više od četrdeset zaposlenih u privatnom sektoru, samo je jedan kazao da su on i njegove kolege pošteno plaćeni, da imaju pravo na godišnji odmor i bolovanje.  Ostali su nezadovoljni platom, uslovima rada, odnosnom poslodavaca.

Zvanično radim za minimalac, toliko mi gazda uplaćuje, a zapravo primam 15 hiljada dinara jer mu razliku vraćam na ruke. Bolje nemam, pa mi je i to dobro i ne bunim se – kaže prodavac u jednoj kruševačkoj pekari.

U drugoj, radnica navodi da nema pravo na bolovanje.

Dolazim na posao i kada sam bolesna jer gazda kaže da ne može da mi nađe zamenu dok ja odmaram kući, tako da se dešava da u jednoj ruci držim maramicu jer sam prehlađena, a drugom kupcima dajem peciva i hleb – priča ona. Kaže da nema pravo ni na “deset dana vezanog odmora“, da najviše može da uzme tri do četiri dana odjednom.

Možda su ovakva iskustva razlog zbog koga oni koji su završili pekarski zanat, prema iskustvima kruševačke filijale  Nacionalne službe za zapošljavnje često ne žele da rade u svojoj branši.

Dešava se da u jednoj ruci držim maramicu jer sam prehlađena, a drugom kupcima dajem peciva i hleb

Mnogi ne žele da rade taj posao iako su to završili. Problem su radno iskustvo, potom ima onih koji rade na crno, ali i onih koji neće da prihvate niske zarade i duže radno vreme od zakonom predviđenog objašnjava načelnica za zapošljavanje u kruševačkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, Suzana Mladenović. Problem, dodaje ona, postoji i kod zapošljavanja vozača, jer nemaju iskustvo, ne žele da rade  i poslove istovara robe, nisu zadovoljni platom ili dužinom radnog vremena.

U jednom od većih kruševačkih marketa zaposleni od minimalca koji primaju obično deo moraju da vrate jer “mora da se nadoknadi manjak u robi”.

Vlasnik stalno radi neki popis i navodno nedostaje roba za šta smo, kako on objašnjava, mi odgovorni jer je naša krivica ukoliko neko od kupaca nešto ukrade. Da li zaista roba nedostaje u toj količini ili je to samo njegov način da nas manje plati, mi to ne znamo navode zaposleni u tom marketu, dodajući da im se plata umanjuje i zbog robe sa isteklim rokom. U istom marketu radnici imaju jedan ili nijedan slobodan dan nedeljno, rade tokom božićnih i novogodišnjih praznika, a odlazak na bolovanje nije poželjan.

Ćutanje radnika – nemoć inspekcije?

 U kruševačkoj inspekciji rada potvrđuju da skoro svakodnevno imaju situacije u kojima znaju da radnici ne koriste godišnji odmor, da primaju platu nižu od minimalne, da nemaju topli obrok, da rade više sati nedeljno nego što je zakonom dozvoljeno, odnosno da nemaju plaćen prekovremeni rad, a da skoro uopšte ne mogu da reaguju.

-Inspekcija rada skoro da ne može da reaguje zbog kršenja radnih prava u tim situacijama jer po dokumentaciji u koju činimo uvid u postupku nadzora bude sve u redu i nema povrede prava – izdata su rešenja za godišnji odmor, obračunima zarada su obračunate zarade iznad minimalne ili jednake minimalnoj, nema prikazanog prekovremenog rada, noćnog rada, rada u dane državnog praznika – kaže Jugoslav Veljković, načelnik odeljenja inspekcije rada u Kruševcu. Druga prepreka je, dodaje, to što zaposleni, tokom inspekcijskog nadzora ne žele da potvrde da su im pomenuta prava povređena.

Radnici imaju jedan ili nijedan slobodan dan nedeljno, rade tokom božićnih i novogodišnjih praznika, a odlazak na bolovanje nije poželjan

Praksa pokazuje da pomenutih kršenja radnih prava najčešće ima kod malih subjekata, bez obzira da li imaju svojstvo pravnog lica ili su preduzetnici i ima ih u svim delatnostima.

-Očigledno je da takvih povreda nema u javnom sektoru niti kod velikih privrednih subjekata – napominje Veljković.

Inspektori se na terenu suočavaju sa tim da vlasnici poslovne prostore u kojima ljudi rade drže zaključanima da inspekcija ne bi mogla da uđe, poslodavci neretko navode da se dokumentacija navodno ne nalazi u sedištu firme u kojoj se vrši nadzor  već da je u agenciji, dešava se da zaposleni napuštaju mesta na kojima rade pri nailasku inspektora rada, daju netačne lične podatake govoreći da kod sebe nemaju ni jedan dokument te daju neistinite iskaze o dužini dnevnog radnog vremena, trajanju radne nedelje, prekovremenom i noćnom radu, korišćenju godišnjeg odmora.

-Zaposleni sve to čine zbog straha od mogućih posledica, otkaza i slično. Istovremeno očekuju da inspekcija reši sve njihove probleme vezane za povrede prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, a to praktično bez njihove saradnje nije moguće – zaključuje Veljković.

Odeljenju inspekcije rada u Kruševcu, koja obuhvata područje Rasinskog okruga, u prvih šest meseci ove godine obratilo se 139 radnika.

-U 73 slučaja inspekciji su se obratili zaposleni zbog povređenih prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, koji su se uglavnom odnosili na utvrđivanje njihovog radno pravnog statusa i neisplaćenih zarada i naknada zarada, naročito onih naknada zarada koje se ostvaruju po osnovu porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili po osnovu privremene sprečenosti za rad usled komplikacija u trudnoći – precizira načelnik kruševačke Inspekcije radaNa odlaganje rešenja o otkazu do donošenja presude odnosilo se 5 zahteva, dok se u 66 slučajeva radilo o prijavama koje iniciraju pokretanje postupka inspekcijskog nadzora.

Kruševačka inspekcija rada je na području Rasinskog okruga u 2014. godini u oblasti radnih odnosa izvršila 1656 nadzora, godinu dana kasnije 1650, dok je za prvih šest meseci ove godine imala 835 nadzora, istovremeno donevši 963 rešenja u 2014., 683 u 2015. odnosno 217 rešenja u prvih šest meseci ove godine. U ovom periodu 169 lica zatečeno je u radu na crno, sa 133 poslodavac je odmah zaključio ugovor, dok je za ostale doneto rešenje kojim je to naloženo. Zbog nepostojanja rasporeda radnog vremena izrečena su 132 naloga. Za otklanjanje nedostataka koji se odnose na odmore i odsustva, koji podrazumevaju i odmor u toku rada, izečeno je 19 naloga, dok je u 74 slučaja naloženo da se isplate zarade.

tabela12

Podaci Inspekcije rada o izvršenim nadzorima i donetim rešenjima u oblasti radnih odnosa na području Rasinskog okruga

pitica_2016

Podaci Inspekcije o vrsti izrečenih naloga u oblasti radnih odnosa

Kad radnici žive bez plate

 Da se ni država u velikim sistemima čiji je vlasnik bila, odnosno postala usled različitih okolnosti, nije pokazala kao korektan poslodavaca  pokazuje primer  Industrije mašina i komponenata “14. oktobar”.  Ljubiša Velimirović, koji je skoro deceniju i po bio na čelu Samostalnog sindikata u toj fabrici,  kaže da je vreme pokazalo da su radnici bili u pravu kada su štrajkovali i izlazili na proteste tražeći upošljavanje fabrike, isplatu zaostalih plata, overu zdravstvenih knjižica.

 -Predstavnici resornih ministarstava su umeli, prilikom razgovora na koje smo odlazili, da nam dele packe zato što protestujemo, govoreći da treba da sačekamo da se problem reši. Možda neko smatra da je problem rešen time što je 1.500 ljudi otišlo na ulicu, što njihove porodice nemaju prihod. Nedavno sam sreo koleginicu, radila je kao mašinski inženjer, suprug joj je takođe bio kod nas zaposlen, kaže da beru grožđe  da prežive– priča Velimirović koji je krajem 2014. godine napustio preduzeće kroz socijalni program, dok mu je preduzeće ostalo dužno 24 plate.

Fabričkom sindikatu su, kako dodaje, ruke posredno bile vezane jer mu nije uplaćivan novac od članarine zaposlenih, te su dugovanja preduzeća prema sindikatu dostigla 12 miliona dinara. Na osnovu višegodišnjeg iskustva Velimirović navodi da su zaposleni neretko trpeli pritisak poslovodstva da se ne učlane u sindikat, ali i da je rukovodstvo težilo da svoje ljude ubaci u sindikalne organizacije, dok su sami radnici često bili nezainteresovani.

-Ipak, praksa je pokazala da je položaj zaposlenih znatno bolji u preduzećima u kojima postoje i funkcionišu sindikalne organizacije – zaključio je on.

U kruševačkom Samostalnom sindikatu podsećaju da je taj sindikat ranije imao dnevno i po pet ročišta za zastupanje, te da je veliku pomoć pružao prilikom štrajkova radnika, kako bi sve bilo u skladu sa zakonom.

Nedavno sam sreo koleginicu, radila je kao mašinski inženjer, suprug joj je takođe bio kod nas zaposlen. Kaže da beru grožđe  da prežive

Predstavnici Sindikata ukazuju da je najveći problem što radnici često pristaju na kršenje prava, ne obraćaju se sindikatu, jer strahuju od isterivanja s posla i mobinga.

Inače, iz “14. Oktobra” je kroz dva socijalna programa, krajem 2014. i krajem 2015. godine otišlo poslednjih 1.500 radnika. Novac su, uglavnom, iskoristili kako bi platili dugovanja za komunalije, nastala tokom prethodnih godina u kojima su neredovno primali plate. “14.oktobar”, koji je osamdesetih godina prošlog veka zapošljavao više od 8 hiljada radnika, početkom godine je otišao u stečaj. Od tada je njegova imovina u celini tri puta nuđena na prodaju. Interesenata nije bilo, iako su tokom prethodnih deceniju i po kroz pogone te fabrike defilovale  delegacije raznih stranih kompanija predvođene predstavnicima trenutno vladajućih političkih opcija, koji su najavljivali oporavak i investicije.

Inflacija nezaposlenih otvara vrata samovolji poslodavaca

 Prema podacima kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kruševcu je na kraju avgusta na evidenciji nezaposlenih bilo 15.073 lica.

U toj službi, odgovarajući na pitanje o tome koji su najčeši problemi sa kojima se radnici suočavaju tokom traženja posla navode da su najčešće to radno vreme, visina zarade, to što nemaju posebna znanja koja se od njih zahtevaju, ponekada što nemaju radnog iskustva, odnosno generalno velika ponuda radne snage i malo slobodnih poslova.

Broj nezaposlenih i zapošljavanje u Kruševcu, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje:

book1

NAPOMENA: Podaci o zapošljavanju odnose se na broj sklopljenih ugovora, a ne na lica, odnosno jedno lice je u toku godine moglo da sklopi više ugovora (ako je radilo na po tri meseca, na primer)

-Istina je da je posla nedovoljno, ali mi u odredjenim situacijama imamo problem i da za taj obim posla nadjemo one koji bi želeli da rade – kaže Predrag Marković, direktor kruševačke filijale NSZ.

Suzana Mladenović, načelnica za zapošljavanje u toj filijali, objašnjava da tamo gde je zaista dobra ponuda prolaze samo najbolji.

-Problem je što je malo dobrih prilika. Tu prođu samo najbolji, a oni koji su veoma dobri jednostavno nemaju priliku i imaju razlog da se ljute. Imamo fenomenalnu decu koja su završila državne fakultete, kvalitetni su, ali nemaju svi iste odlike ličnosti, prođu oni koji su sposobniji, navalentniji, što nipošto ne znači da su oni drugi manje kvalitetni u profesionalnom smislu – precizira ona.

-Takođe svi poslodavci bi da dobiju kvalitetnog radnika, sa odgovarajućim radnim iskustvom i znanjem, ali da to bude što mlađa osoba i po mogućnosti za  što manje para – navodi Mladenovićka.

U Kruševcu na evidenciji nezaposlenih ima 147 diplomiranih pravnika, 80-tak lekara…

O tome koliko velika ponuda radne snage otvara put samovolji poslodavaca ilustrativno govori podatak da trenutno u Kruševcu na evidenciji nezaposlenih ima 147 diplomiranih pravnika, 80-tak lekara. Istovremeno se, pokazuju podaci NSZ, za razgovor za rad u jednoj privatnoj stomatološkoj ordinaciji od 33 stomatologa, koliko ih je na evidenciji, prijavilo njih 19. Ostali, objašnjavaju u toj službi, ili čekaju priliku u javnom sektoru ili šansu za odlazak u inostranstvo…

O pouzdanosti zvaničnih podataka

U kruševačkoj filijali NSZ, odgovarajući na pitanje o tome koji je deo nezaposlenih Kruševljana prijavljen na evidenciju kažu da takvu procenu nije moguće dati jer se na evidenciju prijavljuju samo oni koji to žele napominjući i da među onima koji su na evidenciji ima ljudi koji rade na crno. Sa druge strane ni poslodavci nisu obavezni da prijave slobodna radna mesta niti da radnike zapošljavaju preko NSZ. -Uskoro počinjemo aktivnost pod nazivom “Karavani zapošljavanja” koju finansira Evropska komisija, a podrazumeva obilazak seoskih mesnih zajednica, gde ćemo licima koja nisu na evidenciji ponuditi da se prijave. Na taj način bi trebalo da iščistimo podatak o stvarnom broju nezaposlenih, jer su na evidenciji samo oni koji su se samostalno prijavili dok one koji to nisu želeli ne vidimo ni mi ni država i kada se pojave određeni programi, aktivnosti, mi radimo sa pogrešnim podakom. Kada vidimo koliko stvarno ima nezaposlenih, koja im je struktura, kakve su im veštine, na osnovu toga bi verovatno drugačije izgledala slika mera koje bi se sprovodile. Na primer na evidenciji cele NSZ ima oko 20 hiljada osoba sa invaliditetom, a procena je da ih ima oko 700 hiljada, što znači da se svega 3 odsto vidi, gde su ostali – objašnjava Predrag Marković, direktor kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, koja obuhvata područje Rasinskog okruga. Pomenuti Karavani će u tom Okrugu obilaziti područje opština koje pripadaju trećoj i četvrtoj kategoriji po stepenu razvijenosti, odnosno Brus, Trstenik, Ćićevac i Varvarin.

O PROJEKTU:  Kruševac je jedan od gradova kojima je proces tranzicije doneo velike turbulencije na tržištu rada. Veliki broj otpuštenih radnika, visoka stopa nezaposlenosti i velika ponuda radne snage doveli su do različitih i brojnih zloupotreba radnika, počev od potplaćenog rada, neostvarivanja prava na godišnje odmore, bolovanja, rada ispod kvalifikacija, pa do zloupotrebe rada na privremenim i povremenim poslovima. O ovim pojavama zvanični organi grada ne govore, za većinu ne postoji nikakva statistika, a mediji retko ili uopšte o tome ne izveštavaju, s jedne strane zato što je medijska scena u Kruševcu devastirana u kadrovskom i materijalnom smislu, a sa druge jer su i sami novinari često žrtve pomenutih procesa. Smatramo da ćemo u okviru projekta “RAD BEZ ZAŠTITE – kršenje radnih prava građana i građanki Kruševca”, kroz seriju istraživačkih tekstova o ovim pojavama, temu kršenja radnih prava postaviti u javni fokus i inicirati donosioce odluka da se ovim pitanjem počnu sistemski da bave.

eu_infokus

Ostale vesti

back-to-top