+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » „Presušio“ budžet za javne česme

„Presušio“ budžet za javne česme

Za kontrolu zdravstvene ispravnosti vode sa javnih česmama  nema novca u budžetu , a da su ova prirodna izvorišta  i formalno postala  „ničija briga“ potvrđuje  i to što od polovine ove godine  više niko nije  nadležan za njihovo održavanje.  Dok se novac ne obezbedi a nadležnosti  ne definišu, građani ostaju  uskraćeni za informaciju da li je voda sa ovdašnjih javnih česama (ne)ispravna za piće i pripremanje hrane

Kontrola zdravstene ispravnosti vode sa kruševačkih javnih česama obavljena je poslednji put  početkom ove  godine. U prethodnoj godini ih je bilo tri, njima je obuhvaćeno manje od polovine česama, a od početka 2014. do polovine 2015. godine ova prirodna izvorišta nisu nijednom kontrolisana. Već  ovi podaci ukazuju  na  činjenicu da ne postoji sistemska  briga o alternativnim izvorima vodosnabdevanja, te da se ne poštuje ni Zakon o vodama koji jasno kaže da su  ta izvorišta  u nadležnosti lokalnih samouprava.

Uz neredovnu kontrolu koja za posledicu može imati  ozbiljne zdravstvene probleme kod  građana  koji tu vodu koriste, problem je i to što se u Gradskoj upravi ne može zvanično dobiti odgovor ko je nadležan za održavanje javnih česama.

Ono što se ,pak,  nezvanično  može čuti je da “lokalna samouprava nema ništa sa tim”, te da odgovore  treba potražiti u ovdašnjem  Zavodu za javno zdravlje. U Zavodu za javno zdravlje, pak, objašnjavaju da su oni zapravo ustanova koja daje preporuke, a da kontrolu vrše isključivo po nalogu Grada, odnosno ustanove kojoj su od strane Gradske uprave  poverene te nadležnosti.

Čije su zapravo naše česme?

Kako su nam svojevremeno kazali u Gradskoj upravi, potrebne analize su se do kraja  2013. godine finansirale iz Fonda za zaštitu životne sredine  (u okviru ugovora sa Zavodom za javno zdravlje i uz saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine), da bi nakon toga ova nadležnost bila prebačena na Narodni muzej koji je preuzeo obavezu održavanja javnih česama, uključujući i kontrolu kvaliteta vode.

(Ne)logičnost  ovakve odluke tada niko nije želeo javno da komentariše, a suštinski je  ova ustanova kulture zapravo  imala samo ulogu da obavi transfer novca koji bi za te namene Grad izdvojio, odnosno da novac preusmeri na ovdašnji Zavod za javno zdravlje koji je i referentna ustanova za obavljanje tih poslova.

Tako je po nalogu  Narodnog muzeja  početkom ove godine  Zavod  uradio samo jednu kontrolu, nakon čega su, odlukom Skupštine,  nadležnosti  Muzeja  prestale.  Od tada do danas, više  niko nije nadležan za ova izvorišta, pa i preporuke koje Zavod  redovno  prosleđuje Gradu vezano za dinamiku kontrole kvaliteta vode sa javnih česama, ostaju mrtvo slovo na papiru.

Obećana sredstva izostala

Iz  Gradske uprave nismo dobili ni zvaničnu informaciju o tome koliko je  novca u ovoj godini izdvojeno za kontrolu zdravstvene ispravnosti vode sa javnih česama. Nezvanična informacija je da je za te namene  opredeljeno  100.000 dinara, što su sredstva  dovoljna za samo jedan monitoring. Preporuke Zavoda za javno zdravlje su, međutim,  da bi analiza zdravstvene ispravnosti vode s javnih česama  trebalo  vršiti najmanje na svaka tri meseca, odnosno svakog meseca i češće na onim česmama  sa kojih veći broj građana i građanki  koristi vodu za piće i pripremanje hrane.

U pokušaju da saznamo da li će se i na koji način dodatno obezbediti  novac , takođe nezvanično, rečeno nam je da će sredstva  biti obezbeđena rebalansom budžeta.  

Kako novca i dalje nema, na javnim česamama  stoje  “stare”  table  sa informacijama o zdravstvenoj ispravnosti vode što, kako navode stručnjaci, za posledicu može imati  ozbiljno ugrožavanje  zdravlja korisnika. Naime, ranija  praćenja kvaliteta vode sa javnih česama na području Kruševca pokazuju  da  samo nekoliko česama ima konstantnu zdravstvenu ispravnost, dok su sve ostale promenljivog kvaliteta, pre svega po pitanju mikrobiloške, ređe  i hemijske ispravnosti.

Nadležni neupućeni u stanje na terenu

Da je očigledno je da u ovom trenutku ne postoji plan održavanja potencijalno upotrebljivih alterantivnih izvora vodosnabdevanja, potvrđuje i to što je u međuvremenu presušila  česma “Dobre vode” (kod bivše Famove kapije), , te  česma “Vučja glava” koja se nalazi u jednoj od najfrekventnijih ulica u gradu (kod glavne autobuske stanice) koja je godinama unazad  pokazivala konstantnu i hemijsku i mikrobilošku ispravnost. Na pitanje zbog čega je presušila  “Vučja glava”, imajući u vidu da je reč o vodi  arterskog porekla, nadležni nisu imali odgovor, odnosno, nisu ni znali da je presušila, iako se to dogodilo još pre nekoliko godina.

Zbog očigledne nebrige, danas je u Kruševcu  veći deo česama , od 30-tak koliko ih ukupno ima, tehnički neuređen i  higijenski neispravan. U Zavodu za javno zdravlje naglašavaju  da bi broj ispravnih  česama bio mnogo veći, ukoliko bi se, uz konstantno hlorisanje i redovno održavanje izvora, jednom u dve godine radilo i kompletno čišćenje rezervoara.

Uređenjem pomenutih objekata i kontinuiranom kontrolom njihove zdravstvene ispravnosti, Grad Kruševac bi, naglašavaju stručnjaci , dobio zdravstveno i higijenski sigurna točeća mesta za vanredno snabdevanje u slučaju isključenja ili nestašice vode.

Takođe, javne česme bi kao sređeni objekti mogle biti i adekvatno mesto za okupljanje i druženje naših sugrađana, a imajući u vidu da neke od njih potiču još iz doba Kneza Lazara, adekvatno uređene mogle bi da prestavljaju i dobru perspektivu za razvoj turizma u ovom kraju.

O značaju ovih prirodnih izvorišta govori i činjenica da  se oko petina stanovništva na teritoriji Grada Kruševca , uglavnom u ruralnim sredinama,  vodom snabdeva sa seoskih vodovoda, bunara ili prirodnih izvorišta. Ako se tome doda  podatak koji su izneli stručnjaci Ujedinjenih nacija, da  zbog  nemarnog odnosa prema prirodnim izvorištima  do 2025. godine čak trećina svetskog stanovništva neće biti redovno snabdevena  pijaćom vodom, jasno je da bi za lokalne zvaničnike održavanje javnih česama trebalo da bude jedan od prioritetnih zadataka.  D. Pavlović

Petina ispravnih – kažu poslednje analize

Prva i jedina analiza kvaliteta vode u ovoj godini, pokazala je da je od 29 kontrolisanih izvorišta  vode na teritoriji Grada Kruševca, hemijsku i mikrobilošku ispravnost pokazalo samo sedam. Ostale javne česme, kako navode u Zavodu za javno zdravlje, ili su varijabilnog kvaliteta ili uopšte nisu ni za piće ni za pripremanje hrane.

Pored česme “Pčela” u Šancu, prema poslednjim analizama , hemijski i mikrobiloški ispravne su bile česma kod Famove kapije, zatim česme u selima Pakašnica, Kapidžija, Jablanica i Đunis, te dublji i plići izvor mineralne vode u selu Žabare.

Uopšte nisu za upotrebu Zulina česma kod Autobuske stanice, Lazarička i Uroševa česma, Lazareva kod turskog kupatila i javne česma u Beloj Vodi i u Parunovcu.

Tokom monitoringa, utvrđeno je da je presušila česma “Dobre vode”, te “Vučja glava”, jedna od retkih koja je u kontinuitetu pokazivala i hemijsku i mikrobilošku ispravnost.

Poslednja kontrola bunara pre devet godina

Poslednje šire ispitivanje kvaliteta vode u bunarima kao alternativnim izvorima vodosnabdevanja, Zavod za javno zdravlje obavio je 2008. godine.

Tada je kontrolisano 135 bunara, te utvrđeno da  ih je samo deset odsto bilo i hemijski i mikrobiloški ispravno. Od tada, kontrola se vrši isključivo  na zahtev korisnika koji plaćaju tu uslugu, a takvih zahteva je 50-tak godišnje  na području Rasinskog okruga. Te analize uglavnom pokazuju da je više od 40 odsto uzoraka hemijski, a oko 30 odsto mikrobiološki neispravno.

Uzrok mikrobiloške neispravnosti uglavnom su bakterije indikatori fekalnog porekla, dok se kod hemijske neispravnosti u većini slučajeva beleži prisustvo nitrata.

Inicijativa pojedinca – primer dobre prakse

Dokaz da održavanje javnih česama nije toliko zahtevan posao, ni u materijalnom ni u smislu angažovanja ljudi,  jeste i česma “Pčela” u selu Šanac kod Kruševca. Naime, o toj česmi  brine  devedesettrogodišnji Živan Tomić, vojni penzioner koji već 13 godina bez ikakve  nadoknade uređuje prostor oko ovog izvorišta i redovno hloriše rezervoar. Zahvaljujući njegovom  angažovanju, česma “Pčela” je konstantno zdravstveno ispravna. Na stotine ljudi dnevno dolazi na ovo izvorište kako bi se snabdelo zdravom pijaćom vodom, a zbog okruženja koje je prilagođeno i adekvatno  uređeno, postala je i mesto  za okupljanje i odmor.

Za kontrolu zdravstvene ispravnosti vode sa javnih česmama  nema novca u budžetu , a da su ova prirodna izvorišta  i formalno postala  „ničija briga“ potvrđuje  i to što od polovine ove godine  više niko nije  nadležan za njihovo održavanje.  Dok se novac ne obezbedi a nadležnosti  ne definišu, građani ostaju  uskraćeni za informaciju da li je voda sa ovdašnjih javnih česama (ne)ispravna za piće i pripremanje hrane Kontrola zdravstene ispravnosti vode sa kruševačkih javnih česama obavljena je poslednji put  početkom ove  godine. U prethodnoj godini ih je bilo tri, njima je obuhvaćeno manje od polovine česama, a od početka 2014.…

Review Overview

Rejting korisnika 4.69 ( 4 glasova)

Komentari

Vaš email neće biti vidljiv javno.

x

Proveri i

V Medjunarodni festival za decu – utisci i dogovori za novo druženje

Bogat program, brojne radionice, obilasci, druženje, žurke, nova saznanja o drugim kulturama, običajima, školama, osmesi, suze na rastanku i dogovori ...

“Muzika koja je menjala svet” sutra u Klubu KultArt

U okviru projekta “Muzika i aktivizam”, Udruženje muzičara “KultArt”  sutra ( četvrtak , 19. oktobar) organizuje prvi u seriji koncerata ...

Priznanje Turističkoj organizaciji Kruševac za organizaciju manifestacije “Izađi mi na teglu”

Na finalnom takmičenju četvrte sezone manifestacije „Izađi mi na teglu“ koja je održana 14. oktobra u Sokobanji, Turistička organizacija grada ...

U Trsteniku preminuo Milorad Mija Vujičić, veliki romski aktivista i dobitnik priznanja Svetske organizacije Roma

Jedan od najvećih boraca za romska prava i emancipaciju ove nacionalne manjine u Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji Milorad Mija ...

Otvorena Kancelarija za socijalno preduzetništvo

U Kruševcu je, u sklopu Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga, počela da radi Kancelarija za razvoj socijalnog preduzetništva. Kancelarija ...