+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » „Presaviju tabak“ tek kad ostanu bez posla

„Presaviju tabak“ tek kad ostanu bez posla

Zbog čega radnici pravdu traže na sudu

Pred Osnovnim sudom u Kruševcu trenutno se vodi 469 radnih sporova, prošle godine je pokrenuto 444 sporova, a rešeno 730 predmeta. Prema informaciji iz te institucije radnici poslodavce najčešće tuže zbog neisplaćene zarade, dok iskustvo jednog od ovdašnjih advokata pokazuje da radnici najčešće tuže zbog prestanka radnog odnosa. To znači da se, da pravdu potraže pred sudom, odlučuju tek kada ostanu bez posla

 

Iako poslodavci često krše radna prava zaposleni retko odlučuju da pravdu potraže pred sudom. Razlog za to je, kako GRAD kaže Vesna Mrdja, kruševačka advokatica koja se duže od dve decenije bavi privrednim i radnim pravom, to što radnici znaju da će, čim tuže, ostati bez posla, odnosno bez izvora prihoda.

Vesna Mrđa

-Moje iskustvo pokazuje da radnici najčešće tuže zbog prestanka radnog odnosa, jer tada nemaju šta da izgube. Isto važi i za zaradu koja im je isplaćena u nižem iznosu od onog koji je bio predvidjen ugovorom o radu. I na taj korak se odlučuju takodje tek kada prestanu da rade – navodi Mrdja.

Rad na odredjeno vreme je, prema njenim rečima, često zloupotrebljen, a radnici koji se nadju u takvoj situaciji se ne odlučuju da tuže poslodavca.

-Ljudi tako rade godinama i takva pojava je prisutna kako kod privatnih poslodavaca tako i u državnim organima. Do 2014. godine Zakon je predvidjao da može da se radi na odredjeno do godinu dana, sada je do dve godine, a javna tajna u Kruševcu je da je pre dve, tri godine u jednoj javnoj instituciji bio raspisan konkurs za 26 radnika, koji su svi već radili od jedne do osam godina na odredjeno – kaže Mrdja. Zaposlenih na odredjeno vreme ima u svim firmama, a posle dve godine, objašnjava ona, pod uslovom da sve vreme rade na istim poslovima, imaju pravo da preko suda ostvare stalni radni odnos. Oni se, medjutim, na to ne odlučuju.

Navodi primer firme u kojoj je bilo dvadesetak radnika koji su tokom dve godine svakog meseca potpisivali ugovor.

Kako „preživeti“ do presude

-Onog momenta kad tuže dobijaju otkaz. Tu nastaje problem jer je jedva dobio posao, ne sme da tuži, bez obzira što će sudski da ostvari pravo. Problem je jer  treba da izdržava sebe, porodicu, a sudski sporovi traju dugo. Naš sud, Osnovni, i kada završi u razumnom roku, predmet ode u Apelaciju, koja ima devet meseci za drugostepenu presudu – objašnjava ona. Podseća da Osnovni sud po Zakonu ima rok od šest meseci da završi spor, što joj se, kako kaže, u praksi dugoj dve decenije, nije desilo. Navodi primer firme u kojoj je bilo dvadesetak radnika koji su tokom dve godine svakog meseca potpisivali ugovor, a dvojica radnika nakon tog perioda odlučila da tuže.

-Morali su da ih prime, ali je to trajalo godinu i po dana. Na takav korak se odluče ljudi koji znaju da imaju neki drugi prihod tokom tog vremena, stariji čija deca već rade i slično – kaže Mrdja.

Imala sam slučaj da je čovek za tri godine imao hiljadu sati viška – kaže Mrdja

Pred Osnovnim sudom u Kruševcu u toku je 469 radnih sporova, a podaci te institucije pokazuju da radnici najčešće tuže zbog plate.

-U materiji radnih sporova tužioci najčešće pokreću postupke zbog neisplaćene zarade – navedeno je u odgovorima koje je list GRAD dobio iz Osnovnog suda, ali nije precizirano koji procenat od ukupnog broja čine ti postupci niti koji su još razlozi zbog kojih radnici odlučuju da se obrate sudu.

Podaci Osnovnog suda u Kruševcu pokazuju da se broj pokrenutih radnih sporova pred tim sudom od 2010. do 2015. godine kretao od 114, koliko ih je bilo u 2013. godini do 1.326 u 2014. godini. U posmatranom periodu najviše radnih sporova rešeno je u 2014. godini – 829, a najmanje u 2011. godini – 533. Broj povučenih tužbi kretao se od 56 u prošloj godini do 120 u 2012. godini.

Izvrgavanje i izigravanje Zakona

Kao jednu od čestih zloupotreba advokatica Vesna Mrdja navodi preraspodelu radnog vremena.

-Poslodavcima je to postao način da ne plaćaju prekovremeni rad. Poslodavci donesu odluku o preraspodeli radnog vremena.  Zakon u tom slučaju dozvoljava da radna nedelja traje 60 umesto 40 radnih sati u roku od šest meseci. Zbog takvog radnog vremena zaposleni rade po 180 i 190 sati za platu dve, tri hiljade veću od minimalne. Ne plaća im se prekovremeni rad već kao redovan rad po preraspodeli. Oni ne smeju da tuže, ali ako izgube posao onda tuže i naplate razliku – navodi ona jedan od primera. Problem je, dodaje, što poslodavac donese Odluku o preraspodeli, inspekcija dodje i utvrdi da Odluka postoji, ali niko ne pogleda koliko je taj čovek radio poslednje tri godine.

-Imala sam slučaj da je čovek za tri godine imao hiljadu sati viška – kaže Mrdja.

Znam firmu koja je Odlukom utvrdila topli obrok u iznosu od deset dinara mesečno i 100 dinara mesečno za regres.

Podseća da po Zakonu zaposleni imaju pravo na topli obrok i regres, ali i da Zakon nije odredio minimum.

-Znam firmu koja je Odlukom utvrdila topli obrok u iznosu od deset dinara mesečno i 100 dinara mesečno za regres. Taj deo Zakona bi trebalo promeniti jer, ako već postoji pravo onda treba da bude minimalno utvrdjeno, na primer makar 50 dinara dnevno za topli obrok.  Sa druge strane kod isplate prevoza, a to rade državne firme, prevoz se plaća i onima koji se voze i onima koji se ne voze i to je postao način da se poveća plata za dve, tri hiljade, primer je relacija Kosturica – Centar. Radnik ne koristi prevoz, dobija novac, a nije obavezan da kupi kartu – navela je Mrdja neke od nelogičnosti Zakona.

Napominje da je do odredjenih problema u primeni Zakona o radu došlo i zbog „nelogičnosti odluka Apelacionog suda“.

– Zakon predvidja minimalnu zaradu, koju odredjuje Socijalno – ekonomski savet. Medjutim, prošle godine Apelacioni sud zauzme stav da cena rada može da se ugovori ispod  minimalne, ali ne može da se isplati ispod minimalne za taj mesec. To sada poslodavci koriste tako što ugovore nižu osnovicu na koju zatim obračunavaju dodatak za noćni i smenski rad i slično – objašnjava Mrdja.

Brojke

Napomena: u pojedinim godinama je broj rešenih predmeta veći od broja pokrenutih sporova zato što su u toj godini rešavani i predmeti iz prethodnih godina.

Nesaradnja Osnovnog suda

Redakcija lista Grad je Osnovnom sudu u Kruševcu pitanja o radnim sporovima i molbu da za ovu temu obezbede sagovornika, sudiju koji se bavi radnim sporovima, uputila još u avgustu.  Usledili su brojnih pokušaji da stupimo u kontakt sa predsednikom suda, Radoslavom Markovićem, čija je sekretarica uvek odgovarala da je zauzet i da će nas pozvati kasnije, što nije učinila ni jednom od tada. U medjuvremenu smo kontaktirali sekretara suda, Zorana Kekovća, ali kako odgovori nisu stizali u septembru smo se obratili i portparolu, sudiji Slobodanu Ivanoviću, koji je ranije bio na odmoru. On nam je objasnio da ga to ne zanima jer smo  se već dogovarali sa sekretarom. Nakon septembarske „ture“ besomučnog zvanja i ponovnog slanja pitanja odgovori su stigli sredinom novembra. Pojašnjenja koja smo tražili nismo dobili kao ni mogućnost da razgovaramo sa sudijom koji bi nam navedene podatke protumačio.

Zbog čega radnici pravdu traže na sudu Pred Osnovnim sudom u Kruševcu trenutno se vodi 469 radnih sporova, prošle godine je pokrenuto 444 sporova, a rešeno 730 predmeta. Prema informaciji iz te institucije radnici poslodavce najčešće tuže zbog neisplaćene zarade, dok iskustvo jednog od ovdašnjih advokata pokazuje da radnici najčešće tuže zbog prestanka radnog odnosa. To znači da se, da pravdu potraže pred sudom, odlučuju tek kada ostanu bez posla   Iako poslodavci često krše radna prava zaposleni retko odlučuju da pravdu potraže pred sudom. Razlog za to je, kako GRAD kaže Vesna Mrdja, kruševačka advokatica koja se duže od…

Review Overview

Rejting korisnika 4.59 ( 4 glasova)
x

Proveri i

Henkel u trećem kvartalu – potvrdjena prognoza prodaje na godišnjem nivou

– Henkel je zabeležio snažan učinak u trećem kvartalu i uspeo da, u sve zahtevnijem tržišnom okruženju, dodatno unapredi prodaju ...

Nada Budimović jedna od dobitnica Godišnje medijske nagrade za toleranciju

Glavna i odgovorna urednica lista GRAD i portala krusevacgrad.rs, Nada Budimović, jedna je od dobitnica Godišnje medijske nagrade za toleranciju. ...

Od danas zimski režim održavanja puteva

Oko 120 radnika kruševačkog  Javnog komunalnog preduzeća biće angažovano na čišćenju snežnih padavina na trotoarima, pešačkim stazama i parkovskim površinama ...

„Čarobnjak iz Oza“, Kruševačkog pozorišta, pobednik Festivala „Mali Joakim“

Predstava „Čarobnjak iz Oza“, Kruševačkog pozorišta, pobednik je Desetog festivala predstava za decu profesionalnih pozorišta Srbije „Mali Joakim“. Takvu odluku ...

Mreža žena – podrška ženama, ženskim organizacijama i grupama

Mreža žena Rasinskog okruga je tokom proteklih šest meseci sprovela edukaciju za pružanje podrške ženama koje su preživele muško nasilje ...