Đorđe je odrastao u Kruševcu, a želju da proizvodi rakiju nasledio je od dede koji je bio učitelj, svirao je violinu i imao svoj vinograd
Utisci posetilaca festivala rakije više su nego odlični, a Đorđe ističe da su mu kvalitet proizvoda i iskren odnos prema potrošačima na prvom mestu, a dobar glas daleko se čuje. Kaže da njegov tim radi od srca, pošteno i da, za razliku od nekih proizvođača, ne dodaju šećer i arome, pa od Anterije glava nikad ne boli. To je ipak najbolja reklama.
– Poslovanje u Srbiji je izuzetno teško, pogotovo kada ostvarite svoj cilj i napravite najkvalitetniji proizvod ličnim sredstvima, bez podrške banaka. Najveći problem je plasman jer veliki trgovinski lanci traže novac da bi proizvod stavili u raf, a mali proizvođači znaju koliko je to teško, odnosno da sebi to ne mogu da priušte. Zbog toga je važan entuzijazam, ne samo moj već i celog tima – kaže Đorđe i otkriva da je, da bi se opustio od stresnog posla, počeo i da se bavi još jednim hobijem.
– Da bih održao svoje živce, pomaže mi moja stara ljubav – muzika. Od detinjstva i najranije mladosti imao sam bendove, manje ili više uspešne, u kojima sam komponovao i svirao klavijature. Pre nekoliko godina pomagao sam prijatelju Kikiju Lesendriću oko njegovog albuma, a onda sam malo pomalo počeo da sviram da bih odagnao misli od poslovnih problema. Komponovao sam tri pesme, u studiju kolege stomatologa, a one su se kasnije dopale pevaču Aleksi Jeliću. Uradio sam mu pesme za ceo album koji uskoro treba da bude objavljen. Reč je o muzičkom pravcu koji se nije čuo na našim prostorima još od Olivera Mandića i Dina Dvornika – završava doktor Nejković svoju priču sa dušom.
www.pricesadusom.com
Foto: Nenad Blagojević, Anterija i privatni album
