Neobičan izum: Stomatolog rodom iz Kruševca napravio RAKIJU OD ŠARGAREPE

Postavljeno: 10.12.2016

Tako je nastala rakija od šargarepe, koja je ove godine proizvedena prvi put u pogonu u selu Veliki Kupci kraj Kruševca, a od domaće šargarepe iz Vojvodine i okoline Paraćina. Drugi „izum“ ovog svestranog doktora je rakija od dinje, čija je prva flaša pred Novu godinu izašla sa proizvodne trake, a odlično „ide“ uz sir i suvo meso.

picsart_12-10-10-10-47

Doktor Nejković je 25 godina u svetu stomatologije, a poslednjih godina intenzivno se bavi implantologijom (na fotografiji je timom Anterije koji je radio na festivalu Balkan urban experience u Mixer house-u)

Doktor Nejković je 25 godina u svetu stomatologije, a poslednjih godina intenzivno se bavi implantologijom (na fotografiji je timom Anterije koji je radio na festivalu Balkan urban experience u Mixer house-u).

Za ova neobična pića saznao sam na dva festivala rakije koja su održana u Beogradu, a sa doktorom sam se sreo u njegovoj ordinaciji City Dentist. Đorđe mi je tada rekao da je oko sebe okupio iskusne stručnjake, kao i da voće kupuje u Srbiji, sa pedantno izabranih regiona, od kvalitetnih proizvođača.

– Od šljive koristimo samo požegaču iz Požege, Bajine bašte i Užica, dunju kupujemo u Župi aleksandrovačkoj i Leskovcu, jabuke sa plantaže iz Bača, a dezertnu dinju, malu, ali izuzetno slatku, iz sela kraj Žitorađe – priča mi doktor i otkriva da je proizvodnja rakije bila jedan od njegovih hobija, ali da je vremenom, kao veliki perfekcionista to pretvorio u posao, pronašavši najbolje ljude iz te oblasti.

– Pozvao sam izuzetnog stručnjaka sa dugogodišnjim iskustvom, diplomiranog inženjera prehrambene tehnologije Dejana Debeljakovića, dizajn je radio Stanislav Mirković iz firme Insomnia, dobitnik nagrade za najboljeg dizajnera u regionu, a tu su i podrumari i radnici sa velikim iskustvom. Kupio sam i najbolju tehnologiju za proizvodnju voćnih destilata, tako da se kod nas 10 puta vrši prepek rakije! – objašnjava doktor Nejković.

U posao proizvodnje alkoholnih pića uključeni su i članovi njegove porodice: supruga Gordana, diplomirani inženjer arhitekture, ćerka Milica, koja studira menadžment na univerzitetu Bocconi u Milanu i pomaže u ostvarivanju kontakata sa italijanskim proizvođačima repromaterijala i Aleksandra, studentkinja stomatologije, koja je sa Vukašinom Jevtićem, brend menadžerom, radila na štandu brenda Anteria na festivalima rakije.

– Inspiracija za ime rodila se na osnovu motiva pesme „Odakle si sele“ i refrena „Jelek, anterija i opanci“. Anterija je deo stare srpske nošnje koji ume da ugreje skoro kao naša rakija. Zbog inostranih gostiju napravili smo naziv bez slova j, kako bi se lakše čitalo na svim jezicima. Sve što vidite kod nas je spoj tradicionalnog i savremenog, pa i naziv u zlatnoj boji na samoj flaši nije štampan, već pečen, dok se etikete lepe ručno. Taj spoj se vidi i u pogonu proizvodnje gde se nalaze prohromski sudovi, ali i drvene bačve. Primenjujemo kontrolisanu fermentaciju, što znači da se vrenje voća kontroliše i enzimima, ali i temperaturno.

picsart_12-10-10-10-11

Đorđe je odrastao u Kruševcu, a želju da proizvodi rakiju nasledio je od dede koji je bio učitelj, svirao je violinu i imao svoj vinograd

Utisci posetilaca festivala rakije više su nego odlični, a Đorđe ističe da su mu kvalitet proizvoda i iskren odnos prema potrošačima na prvom mestu, a dobar glas daleko se čuje. Kaže da njegov tim radi od srca, pošteno i da, za razliku od nekih proizvođača, ne dodaju šećer i arome, pa od Anterije glava nikad ne boli. To je ipak najbolja reklama.

– Poslovanje u Srbiji je izuzetno teško, pogotovo kada ostvarite svoj cilj i napravite najkvalitetniji proizvod  ličnim sredstvima, bez podrške banaka. Najveći problem je plasman jer veliki trgovinski lanci traže novac da bi proizvod stavili u raf, a mali proizvođači znaju koliko je to teško, odnosno da sebi to ne mogu da priušte. Zbog toga je važan entuzijazam, ne samo moj već i celog tima – kaže Đorđe i otkriva da je, da bi se opustio od stresnog posla, počeo i da se bavi još jednim hobijem.

– Da bih održao svoje živce, pomaže mi moja stara ljubav – muzika. Od detinjstva i najranije mladosti imao sam bendove, manje ili više uspešne, u kojima sam komponovao i svirao klavijature. Pre nekoliko godina pomagao sam prijatelju Kikiju Lesendriću oko njegovog albuma, a onda sam malo pomalo počeo da sviram da bih odagnao misli od poslovnih problema. Komponovao sam tri pesme, u studiju kolege stomatologa, a one su se kasnije dopale pevaču Aleksi Jeliću. Uradio sam mu pesme za ceo album koji uskoro treba da bude objavljen. Reč je o muzičkom pravcu koji se nije čuo na našim prostorima još od Olivera Mandića i Dina Dvornika – završava doktor Nejković svoju priču sa dušom.

www.pricesadusom.com

Foto: Nenad Blagojević, Anterija i privatni album

Ostale vesti

back-to-top